Црвени аларм упаљен друштву требају промјене

Црна хроника постала је наша свакодневница. За социологе то је већ упаљени црвени аларм за нужне промјене.

Република Српска 06.02.2024 | 13:20

Као друштво морамо се борити да нам злочини не постану свакодневница, а још мање да  будемо равнодушни на бројне трагедије о којима бруји домаћа и регионална јавност, поручио је социолог Владимир Васић, гостујући у рубрици “Без увијања” у Јутарњем програму БН ТВ.

Црна хроника постала је наша свакодневница. За социологе то је већ упаљени црвени аларм за нужне промјене.

“Ево десило се убиство у Сарајеву. Треба изађи на улицу и рећи да се подигне степен безбједности, је ли треба још нечије дијете да страда? Колико јш треба жена да страда да би јавно рекли да имамо озбиљне проблеме у породичном окружењу и да се морају Центри за социјални рад ојачати кадровски”, каже социолог Владимир Васић.

Погубно је и то што примјећујемо да нам као друштву  све чешће постаје свеједно када чујемо за нови случај крвавог пира…

“И да не гледамо да ли се десио мушки или женски злочин, јер имамо такве примјере у јавности. Злочин је злочин, који нема пол, националност и вјероисповјест”, истиче Васић.

Након злочина, врло често долази до друштвеног линча, али зато упорно изостаје социјални бунт који ће покренути кључне промјене, тврде социлози.

“Капитализам је такав, интерес се тражи у злочину, политиканство се тражи у злочину. Имамо примјер у Француској, људи који живе у уређеној земљи, траже своја права на улици, а код нас када људи дигну глас, одмах то значи напад на уставно уређење, на БиХ, на РС”, рекао је Васић.

У том друштвеном црнилу, поставља се питање шта је сламка спаса?!

“Добро је да се солидаришемо када су у питању ове велике несреће. Сјетите се велике трагедије у Београду, касније Градачац, ево сад Добој, када смо на тренутак пустили по страни политичке и националне подјеле. О томе каква је земља Босна говорио је својевремено Иво Андрић - “Босна, земља мржње, али и земља наде и среће”, наводи Васић.

Социолози сматрају да усијане главе треба системски смиривати, понудити квалитетан медијски садржај, стручну подршку и  вратити ауторитет институцијама и родитељима, а дјеци, осим њихових права, важно им је објаснити и њихове обавезе.

(БН) Фото: БН