Национално понижење у Сарајеву као дио представе

Не желим се обазирати нити коментарисати на трагичне представе које изводе улизице и полтрони готово сваке седмице испред сједишта Суда БиХ у Сарајеву, када на један газдин миг морају без поговора доћи у „мрски балкански Техеран“ да га бране урлицима, галамом и примитивизмом, али ова социопатска појава илуструје стање у друштву и представља велико национално понижење.

С једне стране ужасна је слика уплашеног човјека, који се жели преставити моћном, који игра игру са својим коалиционим партнерима те менторима из иностранства, који га, упркос бројним доказима никада нису процесуирали за криминал, пљачку народа и вијека, бројне афере и стотине милиона проневјереног и отетог народног новца, али од њега праве жртву кафкијанским процесима како би продужили његову тиранију и покушају поправити имиџ и углед у народу, који је потпуно изгубио.

Са друге стране још тужније је гледати полтроне и улизице како му се додворавају, недостојне медиокритете без карактера које је поставио на важне функције, како срамоте српски народ и Републику Српску, желећи нас представити као бахате примитивце који псују, галаме и понашају се као простаци.

Они не могу себе да осрамите, кад свакако немају стида и образа, али могу понизити народ и Републику Српску, шаљући слике и поруке које неко прижељкује, да су Срби примитивци, разуларена маса, улизице без части и карактера.  Неповезане мисли и лапрдања пред камерама, псовке и увреде, дио су фолклора који је осмишљен, а који има за циљ да додатно убије и оно мало части и достојанства што је остало у народу и људима.

Још је тужније и огавније гледати полтроне и улизице који раде у режимским медијима, који себе зову некаквим новинарима, који се изнова сваки пут тобоже диве јунаштву, у стварности примитивизму, простаклуку и машкаради одметнутих моћника помраченог ума, па њихов кукавичлук, примитивизам и глупост покушавају представити народу као некакву генијалну одбрану, жртву, врхунски патриотизам, борбу за српство и националну ствар!?

Медији се цијели дан исмијавају и спрдају са веселом Сањом Вулић, шефом српске репрезентације и Клуба СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ, због њених сочних псовки и примиривног иступа пред камерама, али је мени жао јер је увијек у режираној представи западне најтежа улога дворске луде, коју сви други избјегавају.

Ако нам је црвени башибозук окупљен испред Суда и Тужилаштва БиХ крем нашег разореног друшта и Републике Српске, најбоље што имамо и наша репрезентације, онда нам се лоше пише. Стотине је Срба процесуирано и осуђено пред Судом и Тужилаштвом БиХ, ал нико од србенди и лажних патриота који кличу Вођи, није се окупио у Сарајеву, нити је помогао њихову одбрану, али за Лажног Вођу сви морају да дођу

Посебно је занимљив долазак и улога у представи адвоката Нобила и Загреба, кога ментори и Служба шаљу на задатак да додатно мотивише Србе да срљају у глупост и национално понижење, јер свима мора бити јасно гдје се налази центар моћи, који без поговора слуша Узурпатор, и одакле стижу кључна наређења и поруке, ал наивни Срби у Републици Српској то не виде јер су слијепи код очију па упорно срљају у пропаст, а то неће и не желе да виде.

Режисер и Узурпатор има задатак да уништи и обесмисли све, понизи и разори нацију, прије свега морално, демографски, привредно и финансијски, и нажалост посао одрађује савршено. Није ми јасно како у народу нема мало искре у камену, како не устану они који сваки дан пјевају и причају о јунаштву својих предака, како нема никог да каже ДОСТА ЈЕ, растјера башибозук и заустави процес понижења и самоуништења нације!?

<стронг>Небојша Вукановић