Одакле вам стан госпођо, како вас није срамота?

Након више посјета Музеју Херцеговине и неуспјешних покушаја разговора са директорицом Иваном Грујић, која никако није била на послу, данас сам се напокон сусрео са њом.

Испред њеног Кабинета, у канцеларији секретарице, стрпљиво сам, са послаником Ненадом Грковићем, чекао да изађе, али умјесто разговора и одговора на питање диркеторица Ивана је одмах позвала полицију тражећи да изађемо из Канцеларије, јер смо непожељни.

Наводно је проблем што урушавамо углед Музеја Херцеговине, јер пијемо и говоримо истину о њеном мобингу, злоупотребама и дискриминацији. Чекајући полицију Ивана је нервозно бјежала из Музеја, а кад сам покушао да снимим разговор она је покушала да ми отме телефон!

Зашто диркеторица бјежи, и зашто не одговори на неколико простор питања? Зашто су врата Музеја отворена за све, Енглезе, Нијемце и Норвеђане, који могу да промовишу своје радове, а нису за научнике из Требиња, попут Лазара Радана, коме је забранила промоцију књиге јер га сматра непожељним?

Како је себи, као вршилац дужности, намјестила конкурс за директора Музеја Херцеговине? Како је купила нови стан у најлускузнијим новим зградамс у Требињу? Гдје је сакрила Статут Музеја од јавности и радника?

У поподневним часовима добио сам позив полиције на разговор, по пријаву Иване Грујић, иако сам био пристојан. Ово је порука свим моћницима и диркеторима јер ако нема правде за народ неће бити ни мира за власт!

(Небојшавукановић.инфо)