Мафија не одустаје од пуча у фабрици "Орао"

Послије малог предаха, чекања да се умири незадовољство јавности и радника бијељинске фабрике "Орао", поново је почела кампања за смјену руководства и постављање корумпираних кадрова ДНС-а и Ненада Нешића.

Влада Републике Српске, или боље рећи Мафија, јер нажалост власт и институције функционишу на мафијашким принципима уцјена, трговине, изнуде и насиља умјесто по Уставу и закону, не одустају од погубних намјера и одлука, од крчмљења и тоталне распродаје Републике Српске, земљишта, шуме, до концесија на руднике, али и ужасних кадровских рјешења која воде самоуништењу.

Послије малог предаха, чекања да се умири незадовољство јавности и радника бијељинске фабрике "Орао", поново је почела кампања за смјену руководства и постављање корумпираних кадрова ДНС-а и Ненада Нешића.

Умјесто официра Младена Стојановића, који је редовно завршио Војну академију, прошао све нивое руковођења у фабрици, одлично познаје производња, тржиште и фабрику којом годинама успјешно руководи, власт жели да постави Младена Савића, кадра ДНС-а, који нема никаква искуства у намјенској индустрији нити руковођењу, а који је раније осумњичен за корупцију и злоупотребе, скупа са покојним Мићом Мићићем.

Радници се томе оштро противе, јер страхују да ће то угрозити пословање, опстанак и њихова радна мјеста.

По инструкцијама Додика и Ненада Нешића, који су међусобно постигли договор, министар Војин Митровић иза кулиса, притиском на чланове Надзорног одбора Орла,  покушава смијенити Младена Стојановића и устоличити Савића.

Радници су огорчени и истрајни у намјери да зауставе штетне процесе, јер не желе бити сића за међусобна поткусуривања политичара на власти.

Дивим се храбрости и истрајности, јер је мали број радника који су се супроставили насиљу Мафије и тоталитарном систему, и пружам пуну подршку радницима фабрике "Орао" у борби за своја права.

Они раде врло напоран и одговоран посао, од ремонта млазних мотора за авионе и хеликоптере, до осталих захтјевних послова у намјенској индустрији.

"Орао" не смије пасти и доживјети судбину Фармаленда, Робних резервих,  осталих пропалих јавних и приватих предузећа и установа која су пропала као последица корупције, пљачке, неодговрног управљања до трулих политичких компромиса.

(Небојша Вукановић)