Потрошено много новца, а од реформе нема ништа

На путу ка ЕУ, бројни су задаци пред Босном и Херцеговином, а рокови све краћи. Један од приоритета за улазак у европско друштво је и реформа јавне управе која у БиХ траје већ годинама. При томе, још се не зна тачан број државних службеника, а квалитет јавних услуга далеко је од задовољавајућег. Кад се у све то упетља политика, не чуди што су помаци минимални.

Република Српска 27.01.2024 | 19:43

Реформа јавне управе у БиХ је процес који траје око двије деценије. Много новца је до сада потрошено, али очекиваних резултата још нема. Бирократски апарат је гломазан, о укупном броју запослених и даље се само нагађа.

Међутим, усвајањем Закона о државној служби у институцијама БиХ, створени су услови за успостављање регистра запослених. Те измјене закона упућене су ка Парламенту БиХ на потврђивање.

“Све земље региона су направиле анализу и систематизацију радних мјеста по свим институцијама и проводе један поступак оптимизације јавне управе, односно оптималног броја запослених у одређеним институцијама за обим послова који обавлају. БиХ у том смислу касни и нема више никаквог образложења зашто се не би објавио јавно регистар државних службеника”, каже Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе у БиХ.

“Транспаренси Интернешнел већ годинама упозорава на питање преоптерећености администрације, на потребу провођења једне дубинске ревизије јавног сектора да видимо да ли нам је заиста потребан толики број институција, толики број служби, толики број људи, како би се рационалније располагало ресурсима и рационализовала комплетна јавна управа”, каже Ивана Корајлић.

Најважнији изазови јавне управе су питање професионалности, транспарентности и деполитизације.

“Оно што се очекује је да имамо деполитизовану јавну управу, отворене и транспарентне поступке јавних набавки и да иаммо законска рјешења која се често избјегавају јер власт воли да има једноставно монопол над јавним добрима”, каже Ћузулан.

Без политичке воље тешко је до реформисане јавне управе која би требало да буде ефикасна, те да олакша живот и грађанима и привредницима.  Квалитетнија услуга значи скраћивање процедура, смањивање документације, дигитализацију, како не би лутали од шалтера до шалтера у потрази за силним папирима. 

Постоје примјери појединачних институција на различитим нивоима које су понешто урадиле на дигитализацији услуга. Међутим, док институције не буду могле међусобно да размјењују податке онда нећемо осјетити све благодети овог процеса, каже Александар Мастиловић, међународни консултант за дигиталну трансформацију. Да би, на примјер, регистровали фирму, потребно је да контактирамо више институција и прикупимо брдо папира.

“Оног момента кад будемо могли да то урадимо на начин да ја могу да будем у било којој држави и да, ако се договорим као потенцијални инвеститор, да платим путем банковне трансакције све таксе онда ћемо то да осјетимо”, каже Мастиловић.

Иако изгледа као сан, није нереално. Потребна је воља, знање, финансије, усавршавање. 

“Постоји нека врста отпора иновацијама, преласку на дигитално. Међутим, треба уложити у њихова знања и обуку да им објасните кад им неко пошаље слику с непознатог профила, неки линк, имејл који је сумњив да науче да то не смију да кликну да не би ушли ти нападачки алати”, каже Мастиловић.

Много је још простора за унапређење система јавне управе, што је један од кључних корака на путу ка ЕУ, али тај посао би требало да урадимо најприје због себе самих.

(БН) Фото:БН