Рјешава ли се Додик "приколица" (ВИДЕО)

Демократски народни савез (ДНС) Ненада Нешића, Народна партија Српске (НПС) Дарка Бањца, Социјалистичка партија Српске (СПС) Горана Селака и Листа „За правду и ред“ Небојше Вукановића, данас не би имали своје посланике у Народној скупштини Републике Српске да је цензус за улазак у парламент износио пет, умјесто садашњих три одсто.

Република Српска 23.01.2024 | 08:09

У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ данас, такође, ДЕМОС Недељка Чубриловића не би имао ниједног посланика, као ни Уједињена Српска Ненада Стевандића да је договор о подизању цензуса између СНСД, ХДЗ и „Тројке“ постигнут прије одржавања прошлих општих избора, умјесто прије неколико дана.

Исто тако, „милиметар“ изнад цензуса у НС РС нашла би се Уједињена Српска (5,11 одсто), ДЕМОС (5,46), као и Социјалистичка партија Петра Ђокића (5,92 одсто).

Наиме, на недавном састанку лидера владајуће коалиције на нивоу БиХ, који је одржан на имању актуелног предсједника Српске у Бакинцима код Лакташа, један од најинтригантнијих детаља договора око измјена Изборног закона БиХ био је онај о подизању цензуса са досадашњих три на пет одсто, кад су у питању општи избори, односно на четири одсто, кад је ријеч о локалним изборима.

Варљиви цензус

Према званичним резултатима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ са општих избора одржаних 2022. године, од странака из владајуће коалиције ДНС је освојио 4,46 одсто, НПС 3,27, а СПС 3,11 одсто подршке бирача. Такође, Листа „За правду и ред“ на прошлим општим изборима освојила је 4,93 одсто гласова, чиме је, такође, „за длаку“ остала испод цензуса који је као једно од рјешења договорен на недавном састанку Милорада Додика, Драгана Човића, Нермина Никшића, Елмедина Конаковића и Едина Форте о предстојећим измјенама Изборног закона БиХ.

– Очигледно је да би Додик остао без коалиционих партнера ако би цензус био пет одсто и ако би били фер избори. Знамо да су Горан Селак, Ненад Нешић и разјединитељи Ненада Стевандића били на том варљивом цензусу и да су добили мандате у неким раним јутарњим часовима. Јасно је да када би било фер избора, најмање 50 одсто странака које су сада парламентарне не би ушле у Народну скупштину Републике Српске – каже за Српскаинфо лидер Листе „За правду и ред“, Небојша Вукановић.

Истиче да је Листа „За правду и ред“, упркос свим „крађама и злоупотребама које су се дешавале на прошлим општим изборима“, добила подршку пет одсто бирача.

– Ми смо у сталном расту и немамо страх да не би прешли цензус. Нама би то одговарало, али мислим да прије тога треба ријешити бројна друга питања попут политичке трговине и корупције, злоупотребе јавних ресурса, функционерске кампање, скенера, бројања гласова, представљања на јавном РТВ сервису… Кључно је питање да се утврди каква је стварна воља грађана, да се онемогући дописивање гласова и прекрајање изборне воље. Такође, потребно је обезбиједити фер услове и да се престане са злоупотребом јавних ресурса и партијским запошљавањем без конкурса. Кад би се зауставиле све ове злоупотребе, питање је да ли би Милорад Додик и његова партија прешли цензус, јер знамо како функционише овај систем и да већина гласова које узме владајућа коалиција јесу корупционашки гласови, који се купују системом капиларне корупције и сигурних гласова преко запошљавања – каже Вукановић.

Цензус од пет одсто би, према његовим ријечима, био добар и због тога што би „укрупнио“ политичку сцену.

– Могуће је и да би донекле смањио политичку корупцију, али шта ће нам и такав цензус ако имамо овакву врсту система у коме се људи купују као на пијаци и ако је у прошлом сазиву Народне скупштине више од трећине посланика промијенило дрес? Незамисливо је да сам прије добио позив да гостујем на телевизији Техеран него на телевизији Републике Српске, као лидер парламентарне странке у Народној скупштини. Ако имате јавни РТВ сервис који води најпрљавију могућу кампању против политичких противника режима, како се може говорити о било каквим фер изборима – пита Вукановић.

Прочишћавање сцене

Лидер СПС, Горан Селак, чија би партија такође остала испод цензуса да је умјесто три износио пет одсто, исто тако тврди да нема ништа против „прочишћавања политичке сцене“ у Републици Српској и БиХ.

– Можда је заиста превише политичких партија, а код нас их у парламенту има 11. Према информацијама с којима располажемо, а тичу се недавног састанка лидера владајуће коалиције на нивоу БиХ, добро је да су договорене затворене листе, добро је да су партије власници мандата, добро је да се размишља о подизању цензуса на локалном, републичком и заједничком нивоу власти – каже Селак за Српскаинфо.

Међутим, он истиче да су то ствари о којима „треба разговарати са свима на политичкој сцени, како у Републици Српској, тако и у БиХ“.

– Видимо да је Србија била на пет одсто цензуса, а сада га је спустила на три одсто. Црна Гора је такође задржала три одсто. Важно је да ли се цензус односи само на локалну заједницу или на изборну јединицу, као што је постављен цензус у изборним јединицима у Хрватској. То је све ствар договора и самог закона. Што се тиче унапређења изборног процеса у погледу скенирања, то ћемо свакако подржати – поручује Селак.

Политички аналитичар Тања Топић сматра да је идеја о подизању цензуса са три на пет одсто, прије свега, дошла од лидера владајуће политичке партије у Републици Српској

– Мислим да је то приједлог који долази из Бањалуке, односно Лакташа и да је он врло занимљив. Не бих рекла да је основна идеја тог приједлога била да се смањи хаос на политичкој сцени, постојање безброј политичких субјеката и партија које се само на изборима појаве као бљесак муње како би остварили одређене дилове, калкулације, продају мјеста у бирачким одборима и томе слично. Оно што се, заправо, врло јасно види јесте то да би подизање цензуса значило чишћење метлом дојучерашњих и садашњих коалиционих партнера СНСД, јер знамо да многи од њих не би прешли нови изборни праг. То би, такође, ишло у прилог великим и јаким етнонационалним партијама које би онда потпуно загосподариле политичком сценом, а био би изузет уцјењивачки капацитет малих политичких партија које су до сада врло вјешто учествовале у расподјели политичког колача – оцјењује Топићева.

БН/Српскаинфо) Фото: Срна