Хоће ли БиХ поново завршити на сивој листи Монивала?

Постоји ли опасност да БиХ заврши на сивој листи Монивала? Посљедице би биле велике и по грађане и економију. А кључ у рјешењу ове загонетке је у рукама коалиционих партнера и њихових договора. Желимо ли европски пут или не? По одговор наредних дана долазе предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, Марк Руте, премијер Холандије, и Андреј Пленковић, предсједник Владе Хрватске.

Република Српска 21.01.2024 | 20:00

Крајем прошле године БиХ је пропустила прилику да отвори преговоре о чланству у Евопској унији. Умјесто тога добила је нови рок, да до марта направи потребне помаке и усвоји реформске законе.

Један од њих је закон о спречавању прања новца и финасирање тероризма. Прошао је у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, док се о њему није уопште расправљало у Дому народа. Очигледно, на дјелу су нова препуцавања и уцјене.

“Имате Закон о прању новца који је исто тако прошао Савјет министара, ми немамо ништа против, али нећемо га усвајати посебно. Иде у пакету или не иде никако, а пакет подразумијева Закон о Уставном суду, нема Закона о Уставном суду, нема ни пакета, то је то”, рекао је предсједник Републике Српске и СНСД-а Милорад Додик.

По уобичајеном рецепту, дижу се тензије, пријети, уцјењује, а онда повлачи и сједа за сто. Само дан касније у Лакташима коалициони партнери на нивоу БиХ састали су се, иза затворених врата, да покушају да нађу договор, како не би пропустили још један воз на путу ка ЕУ.

У јавност је процурио одређени документ, у коме се између осталог од Европске комисије тражи тачан, прецизан датум за почетак преговора са ЕУ. Ово је још један у низу састанака, послије којег је неизвјесно како ће се ствари развијати, али је јасно да је на дјелу политичка трговина, указује опозиција.

“Имали смо ситуацију да је СНСД усвајао по пет такозваних европских закона у једном дану кршећи одлуке Народне скупшрине Републике Српске, а онда на следећој сједници се поново позивају на те одлуке.  Сматрам да то није у реду, ради се  класичним интересима не само те политичке организације него и појединаца и на тај начин заробљавамо грађане и Републике Српске и Федерације БиХ, односно заробљавају”, каже Желимир Нешковић, делегат СДС-а у Дому народа ПС БиХ.

За то вријеме, непознато је када би се могла одржати нова сједница Дома народа, али је познато да је за следећи мјесец најављена посјета тима Монивала, који представља независно тијело у оквиру Савјета Европе за процјену мјера за сузбијање прања новца. 

“То су озбиљни услови који се налазе пред БиХ већ дуже времена. То је требало да буде урађено и у септембру прошле године, па ево урађено у Представничком дому, преткрај године. Један од закона који треба да буде усвојен, али ме чуди да актуелна власт још увијек то не завршава у Дому народа што очигледно њих толико и не интересује”, каже Бранислав Бореновић,  посланик листе ПДП-а у ПД ПС БиХ.

“Оно што је добра вијест јесте да је Представнички дом чини ми се без гласова против усвојио тај закон, односно његове измјене и очекујем  да ће то на исти начин исте странке учинити и у Дому народа”, каже Саша Магазиновић,  посланик СДП-а у ПД ПС БиХ.

Проблем је, међутим, што је остало мало времена да се то и учини. У супротном, Босну и Херцеговину очекују броји проблеми. 

“У зависности од тог извјештаја да ли ће бити позитиван или негативан БиХ може да се нађе на сивој листи. Ако се нађемо на сивој листи биће огроман проблем приликом плаћања, односно преноса новца из БиХ и у друге европске земље”, каже Ненад Грковић, посланик листе За правду и ред у ПД ПС БиХ.

“Ријеч је о европском закону који је врло битан у контексту финансијске интеграције БиХ спрам ЕУ на начин да се осигура финансијска стабилност или још битније финансијска сигурност за читав финансијски сектор БиХ”, каже Адмир Чавалић, економиста.

Опасност од враћања на сиву листу је велика, каже економиста Миленко Станић. У прилог томе, додаје, иде и најновији извјештај Европске комисије о нивоу сиве економије у БиХ, која је највећа у односу на све земље региона. 

"Европска комисија процјењује да се једна трећина БДП-а БиХ налази у сивој зони. То значи да се на годишњем нивоу око седам милијарди евра обрће унутар сиве зоне", каже економиста Миленко Станић.

А повратак на сиву листу значи већи надзор свих финансијских трансакција, што подразумијева да ће се губити више времена и за грађане и привреднике. Посљедица тога је повећање трошкова, али и ризика у пословању, што је јасна порука инвеститорима да не улазе на таква тржишта, каже Станић.

Професор на Економском факултету Пале Ненад Глуховић још додаје:

"То значи и урушавање имиџа саме земље, додатно срозавање кредитног рејтинга земље, слабљење и онако прилично слабих страних директних инвестиција које долазе у ту земљу".

Ако нека земља доспије на “сиву листу”, то значи да се та држава обавезала да ће у договореном року отклонити утврђене стратешке недостатке. Постоји и тзв. црна листа земаља које су класификоване као високоризичне, а тренутно су на њој – Иран, Мијанмар и Сјеверна Кореја.

(БН) Фото: Илустрација