Из новинарске биљежнице: "Шта ћеш ти попе у Скупштини, иди у цркву и крсти дјецу"

"Шта ћеш ти попе у Скупштини. Иди у цркву и крсти дјецу", казао је Милорад Додик посланику Српске демократске странке Сави Кнежевићу из Теслића, оног дана у Народној скупштини, одржаној у Бијељини 1998., када се свим силама борио да добије премијерски мандат.

Кнежевић је био свештеник и борио се тада жестоко против Биљане Плавшић и Милорада Додика, њеног фаворита за премијера Републике Српске, називајући их "безбожницима".

Чарке, вербални сукоби између Додика и посланика СДС и СРС доминирале су током цјеодневног засједања НСРС, која је на крају чекићем тадашњег предсједника НСРС Драгана Калинића и окончана нешто прије пола ноћи.

Одласком скупштинског руковдства и посланика СДС-а и СРС-а, услиједило је вијећање по ходниицма тадашње предсједнице Биљане Плавишић,  Живка Радишића и високог представника Карлоса Вестендорпа.

Плавшићева је захтијевала да сви иду за Бањалуку и да следећег дана одрже скупштину и изаберу Милорада Додика за предсједника Владе.

На ходницима се правио и списак минисатра будуће Владе, а против одласка у Бањалуку био је Додик, који је инсистирао да се сједница одржи одмах и да се спријечи разлаз посланика који су остали.

Додикови главни партнери тада су били посланици из Федерације БиХ, Странке демократске акције и Странке за БиХ...и консултанти из међународне заједнице.

Услиједиле су и консултације са Београдом, које је током ноћи одржавао Живко Радишић, а Додик је у једном холу Вестендропу "запријетио" - немојте да ме оставите да ја изађем и говорим о експозеу а да на крају нема довољно руку да се то и изгласа.

Снаге СФОР-а су преузеле улогу обезбјеђења и довођења посланика на скупштину, а обезбијеђен је и јавни тв пренос када су из бањалучког студија, тадашњег СРТ-а преузели посао директног преноса те скупштине, који је претходно рађен из централног студија на Палама.

На крају у раним јутарњим сатима наредног дана изабран је Милорад Додик и чланови његовог кабинета...Биљана Плавшић је тада изговорила за скупштинском говорницом да је то "прва Влада која је крштена, јер је изабрана на Крстовдан", 18, јануара 1998. године.

Поред посланика окупљених око Биљане Плавшић, социјалиста Живка Радишића и Додикова два посланика, остали су били из Федерације из бошњачких и хрватских странака, тада је Додик гласао за себе и чланове свог кабниета.

СФОР је довео једног посланика који је требао за кворум, чувеног Фрања Мајданчића, кога су нашли у Брчком, а том скупштином је пресједавао потпредсједник НСРС Јован Митровић из странке коју је формирала Биљана Плавшић.

Била је то Влада којој су главни консултанти били из ОХР-а и америчке амбасаде, које су га уз помоћ странака из Федерације одржавале на власти.

У то вријеме чувене су и Додикове изјаве "ко воли и и иде у цркву нека иде у СДС".

Главни заговорник сарадње са Сарајевом и преноса надлежности с Републике Српске на БиХ био је Додик у то вријеме. Успостављао је разне заједничке службе на нивоу БиХ, правио разне спискове неподобних Срба из тог времена, прекидао све везе са Србијом, протјерао је и динар као платежно средство и прекинуо платни промет с тадашњом Југославијом...

Био је миљеник Слободана Милошевића, кога је на крају рушио... Учествовао је активно у одвајању Црне Горе од Србије...

(БН) Фото: Архива/Агенције