Људска срамота три деценије затрпава Дрину и Вишеград

Тоне и тоне плутајућег отпада изнад преградне бране „ХЕ Вишеград“ и ланчанице на Дрине нису само еколошки инциднет у Вишеграду и Републици Српској него и еколошка катастрофа ширих размјера . Људска срамота три деценија из три државе затрпава Вишеград а његови грађани ни криви ни дужни испаштају због свега тога.

Плутајуће смеће је као напаст за Вишеграђане што се више од њега бране више их ни криве ни дужне напада. И док радници предузећа „ХЕ на Дрини“ сваки радни дан извуку из акумулације вишеградске хидроелектране на Дрини стотине и стотине килограма смећа пристиглог из 19 општина Србије, Црне Горе, Федерације БиХ и Републике Српске, ново долази с првим кишама и поплавама.

Министарства екологије три сусједне државе и поред силних састанака и обећања  нису досад  за више од три деценије ријешиле овај проблем.

"Рјешења су отварање регионалне депоније која је предвиђена стратегијом управљања отпадом БиХ, формирање већег броја служби по општинама које сакупљају отпад, пооштравање казнене политике за еколошке инциденте и издавајање више новца путем такси од грађана за ову намјену", каже Дејан Фуртула из „Еко-центра „ у Вишеграду.

Акумулација ХЕ „Вишеград“  дуга 34 километра скоро никако је неискорстива за пловидбу, риболов, наутичке спортове и туризам уопште.  И све то због плутајућег отпада. 

"Ево имамо јако прометан пут из правца Сарајева и Горажда за Вишеград и даље који пролази поред саме депоније и сваког  прољећа јесени па и зиме имамо исте сцене и ружне кадрове који се виде у Дрини. Примили смо и доста усмених притужби туриста који не могу да вјерују да је овако нешто могуће на улазу у једно туристичко и познато мјесто", каже Бранислав Андрић из туристичке организације Вишеград.

Предсједник Удружења за спортски риболов и екологију „Дринска језера“ Александар Којић констатује да се ријека Дрина претворила у међународну депонију отпада.

„У оваквој ријеци прекривеној отпадом катастрофа је бавити се спортским риболовом и туризмом јер савремени туриста неће да гледа загађене воду . Плутајући отпад утиче на мријешћење рибе, затим омета риболовце да чамцима плове по ријеци а да не говоримо о бродовима и бродићима. Риобари воле чисту ријеку и природу а дочекаје  их овдје  на тоне пластике и дрвета", додаје Којић.

Озбиљнији пројект везан за отпад из европских фондова у висини од близу 100.000 евра добила је Невладина организација „Еко-центар из Вишеграда.

„Реалаизација пројекта креће у јуну ове године а предвиђа праћење кретања и стварања смећа у Дрини и њеним притокама, регистрација критичних тачака и дивљих депонија близу ријека, чишћења смећа и едукацје становништва како да рециклирају потрошену пластику и друге материјале", каже Фуртула.

А док се отпад не уклони апокалиптичне сцене из зеленооке Дрине и даље ће дочекивати у Вишеграду њене љубитеље, туристе и добронамјернике.  И то је још један доказ како је човјек унаказио прелијепу природу.

(БН) Фото: БН