Како и гдје су настали познати ликови серије "Мој рођак са села"

Готово је непознато, до сада, да су многи популарни ликови тв серија, филмова или позоришних представа сценаристе Радослава – Лалета Павловића настали у селу Ламинци, близу Градишке, гдје овај драмски писац из Београда годинама ствара у својеврсној самоизолацији.

Магазин 15.01.2024 | 19:25

У тишини села, на њивама и утвајима, поред језера, међу вриједним мјештанима Ламинаца, Павловић је пронашао инспирацију. Он је овдје, поред осталог, написао сценарио за ТВ серију ”Мој рођак са села”, која тренутно радним данима у 18:20 има репризу на БН ТВ, чији ликови су међу његовим комшијама стална тема запиткивања и знатижеље.

Павловић одавно себе сматра Ламинчанином, јер овдје борави већим дијелом године. То је његова давно откривена оаза, далеко од свјетла велеграда, мјесто у којем се, како каже, најбоље пише и најљепше живи.

Љубав

Дугачак је списак филмских сценарија и драма које је овдје написао. Међу њима је ”Пасторала”, љубавна прича постављена љетос на репертоар Градског позоришта из Градишке.

”Мој сусрет с Ламинцима и овим крајем десио се давно. Ја сам се прије 43 године заљубио у једну лијепу жену, најљепшу у бившој Југославији. Њена тата је био пуковник ЈНА, поријеклом из Лијевче поља. Он је имао кућу у Ламинцима и ја сам тада, прије више од четири деценије, први пут дошао овдје и заволио цијели крај. Од 1978. године ја сам ламиначки зет”, открио нам је Лале Павловић своју везу са овим селом близу Градишке.

Он је, у вријеме када је највише писао, напустио мјесто уредника на РТС и дошао овдје. Преломни тренутак догодио се 1989. године, када је на дуже први пут дошао у Ламинце и ту осјетио његову магију.

Овдје сам досањао дјечачки сан, да живим у селу и да пишем. Београд ме баш много и не занима; све што сам желио у том граду, урадио сам. У главни град идем када баш морам, због љекарских прегледа или да потпишем неки уговор”, отворио је душу велики писац, у разговору за Српскаинфо, на језеру у Ламинцима, гдје су многи, па и он, пронашли мјесто за расхлађиван је и одмор.

Свакодневица

”Ја сам Ламинчанин и прихваћен сам овдје, познају ме сељаци, ту сам давно постао домаћи. Дружим се с комшијама, разговарамо о свакодневним, животним темама. У овом селу, које истражујем вожњом на бициклу, чаробна је природа, земља је плодна, свуда сијено, траве и цвијеће миришу, поврће из баште или воћке са грана су сочни, као нигдје”, описује Лале своју свакодневицу у питомом и лијепом селу, гдје се мјештани веома интензивно баве пољопривредом.

Ипак, они су веома заинтересовани и за филмове и ТВ серије, за популарне ликове чији карактер је одредио њихов комшија Радослав Павловић.

”Мој дједа је из Груже, сеоског краја, тако да ја имам то васпитање, да смо сви исти, да смо нормални, да нико не треба да се прави важан, било којим поводом. Они знају шта радим и чиме се бавим, гледају моје филмове и серије, воле ”Рођака са села” и питају ме којешта у вези тога. Мени је веома драго, јер сам прихваћен, поздрављамо се, они возе сијено а ја бицикл, увијек неко пролази, маше руком, поздравља, пита за здравље…”, слика Лале ријечима, као кистом, Ламинце и своје окружење.

”Пасторала”

Сматра да лијевчанско село није изгубило смисао, да се није утопило у лоше навике модерног доба, гдје нико ни за кога не мари него живи у своме свијету.

”Овдје се сви јављамо једни другима, дружимо, волимо, помажемо… Они питају, да ли ти познајеш Брену, Драгчета, Рајка, какви су они приватно, какви су људи, како се понашају, да ли су весели, пију ли, да ли су вјерни својим женама… Лик Драгчета настао је баш овдје у Ламинцима, међу овим мјештанима. Моје комшије занима такозвани жути дио свијета познатих, а мене пољопривреда. Овдје имам воћњак, јабуке, трешње, шљиве, много стабала, потом бујан и чаробан ружичњак моје жене, којег чувам и залијевам.Тај мир ме највише опчињава”, прича Павловић о Ламинцима и својим комшијама.

Њихове односе и интересовања смјестио је у позоришну представу ”Пасторала”, коју су недавно, на отвореној сцени поред Саве у Градишци, извели млади глумци из Бањалуке и Градишке – Драгана Илић, Анандо Ченић, Смиљана Маринковић и Светозар Бабић, а режирао Драшко Видовић.

Представа је о два млада пара, са села и из града. Они у атмосфери Илинданског збора у Ламинцима уживају у љубавном заносу и младалачкој енергији. То је прича о љубави, заиграности, о традицији и животу на селу, његовој љепоти и природи као исконском рајском мјесту.

”Млади глумци су одлично одиграли улоге и фасцинантном енергијом успоставили везу с публиком. Они су, заједно са старијим колегама Драшком Видовићем и Адмиром Мешићем, показали да, упркос епидемији и другим недаћама, могу припремити добру представу и вратити позоришну публику”, казао је Павловић за Српскаинфо, након веома успјешне представе по његовом тексту којег је, без накнаде, уступио Градском позоришту.

Културна сцена

Он вјерује да ће се и ова представа дуго играти. Познати драмски писац такође нам је рекао да у Градишци постоје услови за снажнији искорак у култури, организовањем позоришних сусрета, филмских и музичких фестивала.

”Градишка има одличне услове за већу, значајнију улогу у култури Републике Српске и цијеле ове регије. У граду постоје јавне установе, музичка школа, Културни центар, музеј, библиотека, позориште с иделаним могућностима које треба искористити. Препознао сам ту енергију код младих умјетника и то треба искористити, дати свему политичку односно материјалну подршку”, сматра познати писац који је све више присутан у свијету културе и умјетности града на Сави.

У хладовини стољетних стабала, поред бајковитог језера, близу његове куће у Ламинцима, Павловић је коментарисао и садашњу филмску и позоришну сцену Српске и Србије. Похвалио је интересовања за теме о Козари и Јасеновцу, филм “Дара из Јасеновца” као највећи допринос тој теми, послије много година и давно снимљеног филма “Козара” Вељка Булајића.

”Сваки филм и свака прича о великом страдању Козарчана у Другом свјетском рату је важна и потребна. То је непресушно врело историје са којег треба појити младе генерације”, казао нам је Лале Павловић.

Серије без поруке

Он ипак има много замјерки на садашњу продукцију у Србији, те избор тема и начин приказивања властите историје.

”Ово је једна општа немоћ, мислим превасходно на десетак серија у којима нико не ради ништа и не шаље јасну поруку ни о чему. Тема су велике новчане суме, које се врте, и гдје све почиње и завршава новцем. У Србији је прошле године на снимање серија потрошено 38 милиона евра, што је веома значајан износ. Нажалост, половина тог новца враћа се тамо одакле је дат, а не улази у реалне трошкове. За глумце и хонораре потроши се десетак процената, што је поразан однос”, казао је Павловић.

Указује да се промијенио дух времена и да су идеали сада сасвим другачији.

”Осамдесетих година су Данило Лазовић, Жарко Лаушевић, Драган Бјелогрлић, Аница Добра и други глумци с којима сам сарађивао имали жељу да учину нешто боље, да покажу исконску жељу за успјехом. Они су се усуђивали да властима ставе прст у око. Данашње њихове колеге искључиво се баве хонорарима, уопште их не занима шта и како раде, да ли је то вриједно или не, него колико ће да наплате. Нажалост, друго је вријеме, други идеали”, појаснио је Павловић свој став о филмском свијету прије неколико деценија и сада.

Пупин

Он је прије неколико година, по захтјеву ТВ Војводине, овдје написао и сценарио за филм о Михајлу Пупину, али снимање још није изгледно.Овог писца, фасцинираног великим научником и дипломатом, који је урадио много за Србију и за човјечанство, то је разочарало.

”Три године сам радио сценарио, заљубио се у ту личност, јер већу нисам прије срео у истраживању великих тема. Никада нико као Пупин. Он је апсолутни феномен и зато сам разочаран што је мој сценарио на чекању прилике за екранизацију”, отворено је о својим емоцијама изазваним великим темама за Српскаинфо говорио Радослав – Лале Павловић.

Драмски опус

Радослав – Лале Павловић написао је драме за београдска позоришта ”Муке по Живојину”, ”Браћа по оружју”, ”Живот Јованов”, ”Моја драга”, ”Чаруга”, ”Мала”, која је одмах 1990. добила и филмску верзију.

Осим драме ”Савременик”, на почетку његовог узлета у свијет популарних писаца, Павловић је написао представу ”Шовинистичка фарса” са Предрагом Ејдусом и Јосифом Татићем у главним улогама, која је имала четири наставка и изведена 1.800 пута.

Аутор је сценарија за филмове ”Пикник у Тополи”, ”Степенице у небо”, ”Живети као сав нормалан свет”, трећи дио филмског циклуса Лепе Брене ”Хајде да се волимо”, ”Балканска правила”, ”Волим те највише на свету”…

(Српскаинфо)