Република Српска ће се у 2024. години задужити 1,2 милијарде КМ

Живот, а и буџети на кредит. Наиме, власти скоро свих нивоа у Босни и Херцеговини планирају у 2024. години велика задужења да би могли да редовно измирују обавезе. Наравно, највише предњаче ентитети.

Укупан дуг Федерације БиХ је 6,5 милијарди марака, што је 22 посто њеног БДП-а, а Републике Српске 6,1 милијарду, што је око 40 посто БДП-а.

Власт Републике Српске ће се у овој години додатно задужити за 1,2 милијарде марака. Ипак, у овом ентитету кажу да нису презадужени.

– Сви су прижељкивали и призивали економску пропаст. Међутим, то се није десило. У 2023. години успјешно је враћено једна милијарда и 50 милиона марака, а задужили смо се око 700 марака – каже ентитетски премијер Радован Вишковић (СНСД)

– Колико год нам неки трчали иза леђа, ми ћемо успјети да одрадимо и све што смо одрадили и у 2023. Република Српска је стабилна и ликвидна – додао је.

У 2024. години Република Српска планира да се дугорочно задужи за више од једне милијарде марака, и то дугорочно, извјештава ФТВ.

– Од тога на домаћем тржишту 141 милион, а на страном 810 милиона марака. Да би потребна финансијска средства била благовремено осигурана, неопходно је да НСРС донесе одлуку о дугорочном задужењу – објашњава министица финансија РС-а Зора Видовић (СНСД).

Опозициони посланици кажу да је настављен тренд гдје се уз индиректне порезе Влада највише ослања и на задуживања, без обзира на то што се сваке године каматне стопе повећавају. Упозоравају да је, умјесто задужења, потребно окретање ка инвестицијама које ће осигурати нове доприносе.

– Што се тиче дугорочног и краткорочног задужења, то је 1,2 милијарде. Уз гаранције, то се приближава скоро на двије милијарде – наводи СДС-ова посланица у НСРС Мирјана Орашанин.

Економски аналитичари подсјећају да су се у посљедњим изјавама ентитетских званичника често спомињане формалне, али и неформалне санкције, те да ће Влада Републике Српске вјероватно избјегавати европске берзе.

– Идеја је да се иде на нека нова тржишта која могу да поднесу тај ниво задужења. Спомињу се блискоисточне земље и Кина. За те све банке или берзе је то толико мало да није вриједно спомињати. Питање је хоће ли бити примамљиво због камате која је пројектована – истиче економски аналитичар Зоран Павловић.

Како наводи, закон је дефинисао да камата на задуживање на међународном тржишту буде до 7,5 посто, увећана за проценат еурибора, те да то у овом моменту прелази више од 10 посто и да за овакве камате увијек има спекулативног капитала који ће бити спреман за куповине обвезница.

(Бизнисинфо) Фото: Илустрација