Депонија код Вишеграда, смеће закрчило Дрину

Предвидивом сезонском динамиком тоне смец́а плутају реком најмање два пута годишње и завршавају у близини града Вишеграда у источној Босни иза баријере коју је поставила локална хидроелектрана, пише америчка новинска агенција АП.

Република Српска 11.01.2024 | 19:50

„Нова година, нови проблеми или боље речено стари проблеми са новим смец́ем који нам плута“, рекао је Дејан Фуртула из еколошке групе Еко Центар Вишеград док је у среду ;посматрао како радници уклањају смец́е из реке.

Смец́е са неовлашц́ених депонија које се простиру на Западном Балкану током целе године носи река Дрина и њене притоке у Босни, Србији и Црној Гори према Вишеграду, и даље ка СавИ, Дунаву, пише АП.

Али током зиме и раног пролец́а, водени токови у региону набујају и односе огромну количину смец́а са десетина нелегалних депонија дуж њихових обала, све до плутајуће ограде реке коју је поставила хидроелектрана неколико километара узводно од своје бране код Вишеграда.

Као резултат тога, најмање два пута годишње и на неколико недеља ограда постаје спољна ивица плутајуц́е акумулације пластичних флаша, зарђалих буради, половних гума, куц́них апарата, натопљеног дрвета, угинулих животиња и другог отпада што, пише АП, показује неуспех регионалних власти да усвоје и спроводе адекватне стандарде квалитета животне средине.

„Опет (од краја децембра) овде се нагомилало између пет и шест хиљада кубних метара мешаног отпада и радници хидроелектране га уклањају“, рекао је Фуртула. „Прошле године рашчишц́авање је трајало 11 месеци, што значи да отпад долази током целе године“.

Река Дрина тече 346 километара од планина северозападне Црне Горе кроз Србију и Босну. Дрина и неке од њених притока познате су по својој смарагдној боји и пејзажима који одузимају дах, а део дуж границе између Босне и Србије посебно је популаран међу речним сплаварима, наводи АП.

Међутим, редовно поновно појављивање плутајуц́ег отпада у близини Вишеграда чини оглашавање тог града као туристичке дестинације веома тешким послом.

„Језив призор који дочекује посетиоце Вишеграда на улазу у град је проблем који не можемо решити“, рекла је Оливера Тодоровиц́ из Туристичке заједнице Вишеграда.

„Судец́и по ономе што чујемо од туриста, тај ружан и понекад смрдљив локалитет дестимулише многе посетиоце да дођу у Вишеград“, додала је она.

Фуртула се слаже, али је тврдио да је проблем много дубљи.

Процењује се да се сваке године са деонице Дрине код Вишеграда уклони око 10.000 кубних метара отпада и одвезе на градску општинску депонију на спаљивање. Дим и процедне воде са те, „увек запаљене“ депоније представљају очигледну опасност по здравље, рекао је Фуртула.

Еко центар Вишеград ц́е у марту почети да узима узорке воде из Дрине и тестира их на загађиваче на више локација, укључујуц́и и околину градске општинске депоније.

„Кроз ваздух, земљу и воду, сви отпуштени токсини (с депоније) се врац́ају у реку Дрину и очекујем да ц́е нивои њеног загађења бити заиста, заиста високи“, рекао је Фуртула.

Деценијама после разорних ратова 1990-их који су пратили распад Југославије, Балкан заостаје за остатком Европе и економски и у погледу заштите животне средине – констатује АП.

Поред загађења река, многе земље западног Балкана имају и друге проблеме са животном средином. Један од најхитнијих је изузетно висок ниво загађења ваздуха који утиче на велики број градова у региону.

Земље Западног Балкана су постигле мали напредак у изградњи ефикасних, еколошки прихватљивих система за одлагање смец́а упркос томе што траже чланство у Европској унији и усвајају неке од закона и прописа 27-чланог блока, наводи америчћка агенција.

Еколошки проблем с којим се Вишеград суочава је „дугорочан и његово решавање нец́е бити ни лако, ни јефтино“, рекао је Тодоровиц́. „Али морамо радити на томе да то решимо“.

Фуртула се сложио да нема брзих и једноставних решења, али је рекао да се неке мере лако могу предузети да се проблем бар ублажи.

„Све општине узводно од Вишеграда треба да поставе баријере за смец́е као што је ова овде и да оснују сопствене тимове за сакупљање отпада како би се убрзало уклањање смец́а, учинило га ефикаснијим и спречило да смец́е тоне на дно реке“, рекао је он за АП.

(Курир/Бета) ФОТО: АП АРМИН ДУРГУТ