50.000 патолошких коцкара, зависни и малољетници

Алармантни подаци који указују на крах друштва у Босни и Херцеговини. Евидентирано је најмање 50.000 патолошких коцкара, међу којима су и малољетници.

Најмлађи лијечени овисник има 16 година, а најстарији 80 година. Док се вртоглави износи новца обрћу у коцкраској индустрији, власт затвара очи пред овим проблемом. 

Игре на срећу - примамљиве и изазовне. Када чујете рекламу заврти и освоји или једним кликом до добитка, замка је постављена, а на вама је да ли ћете у њу упасти? Многи већ јесу.

Колико је ова пошаст узела маха, процјењује се на основу броја становника на одређеном подручју, односно броја уплатних мјеста. Резултати истраживања показују да се сваки пети становник БиХ свакодневно клади. Стога не чуди податак да Босна о Херцеговина предњачи у региону по броју кладионица по глави становника.

Оно што посебно забрињава у овој причи јесте што је све више дјеце увучено у овај модерни порок. Наиме, кладионице се често налазе у близини средњих и основних школа, па дјеца неријетко новац који су им родитељи намијенили за ужину потроше у кладионицама које, нажалост не бирају клијентелу.

Дјечаци почињу коцкати већ у шестом разреду основне школе, а дјевојчице нешто касније. 

Јелена Јовичић, дефектолог и психотерапеут каже да први контакт са коцкањем буде с краја основне односно почетка средње школе значи у периоду пубертета између 13 и 15 године.

На питање: "Када је вријеме за узбуну?", 

Психијатар Олег Грубач одговара да је у реду ако некад попуните тикет, то можете да контролишете али чим морате стално да идете у коцкарницу и не можете да одолите том импулсу, а то вам производи проблеме у социјалном функционисању - очигледно да сте у проблему.

У друштвима са слабијом економском моћи као што је у БиХ, све више грађана спас и излаз из кризе траже у кладионицама и коцкарницама.

Најбољи показатељ размјера коцкања и клађења је податак Пореске управе Федерације БиХ да приређивачи игара на срећу сваке године приходују млијарде марака.

Према евиденцијама Пореске управе Федерације Босне и Херцеговине, у 2022.години, порезни обвезници-приређивачи игара на срећу клађењем остварили су укупан промет у износу 1.712.384.153 КМ што је за 114 милиона КМ више него у 2021. години. Укупно клађење за период 2016-2022.година износи 11.326.778,126 КМ).

Из Пореске управе Републике Српске нисмо добили податке, али вјероватно нема великих одступања. Чињеница је да грађани годишње на клађење и коцку троше више него што БиХ за крпљење рупа искамчи средстава од ММФ-а или Свјетске банке.

Док се друштво разара изнутра и дјеца падају у свијет порока, доносиоци одлука не чине готово ништа. Али се и не буне претјерано што из године у годину БиХ има све веће приходе по овом основу, јер једино о чему се брине је профит.

(БН)