Криминализација клевете у Српској на дневном реду тек 2025?

Уставни суд Републике Српске врло вјероватно неће прије 2025. године одлучивати о оцјени уставности измјена Кривичног законика РС којима је поново криминализована клевета, рекао је "Независним" Александар Јокић, бањалучки адвокат и активиста за људска права.

Република Српска 03.01.2024 | 07:58

Подсјећања ради, он је заједно с колегиницом и активисткињом Јованом Кисин Загајац у септембру поднио апелацију Уставном суду РС, с обзиром на то да су се јавне институције оглушиле о упозорења међународне заједнице, међу којима су ЕУ, САД, УН, ОЕБС и Савјет Европе, о штетности овог закона.

"Имајући у виду досадашњу праксу, не вјерујем и не очекујем да ће одлука бити донесена ускоро, вјероватно ни до краја 2024. године", рекао је он "Независним".

Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, не вјерује да би власт могла накнадно да се предомисли и да овај закон укине.

"Све што раде иде ка томе да не доноси више слободе, него мање слободе, више ограничења и више рестрикција. У више наврата су доказали да нас не слушају, иако су све примједбе које смо изнијели биле утемељене. Ништа није помогло, они су учинили оно што су намјеравали отпочетка", рекао је Вукелић.

Напомене ради, Европски савјет ће најкасније до марта поново размотрити започињање преговора о чланству у ЕУ с БиХ. Јохан Затлер, шеф Канцеларије ЕУ у Сарајеву, недавно је у интервјуу за "Независне новине" потврдио да ће питање овог закона, као и закона у најави или у процедури о страним агентима и медијима, бити на столу када се одлука буде доносила.

Унутар Европског савјета, који чине владе држава чланица, постоји група земаља која се изричито противи да БиХ буде одобрен почетак преговора ако се овакви закони не повуку. Због божићних и новогодишњих празника нисмо успјели добити званичне одговоре, али смо у неколико наврата у протеклом периоду добили увјеравања да ће ЕУ инсистирати да се питање људских права у потпуности поштује.

У апелацији Кисин Загајац и Јокића детаљно су изнесени аргументи зашто се, на примјер, Закон о клевети који је Народна скупштина РС усвојила не може поредити с криминализацијом клевете у другим чланицама ЕУ.

Они истичу да у другим земљама постоји институт приватне кривичне тужбе, а у РС новинаре и друге грађане који износе своје мишљење требало би да гони јавни тужилац, ако оцијени да се ради о клевети.

Они истичу да су посљедице у случају кривичног поступка по приватној тужби и поступка по службеној дужности драстично другачије. Осим тога, лице против којег је потврђена оптужница не може добити увјерење о невођењу кривичног поступка, и то само због вербалног деликта, што га чини грађанином другог реда.

Посебно забрињава, по њиховом мишљењу, што су дефиниције веома непрецизне и отварају широк простор за интерпретацију, а одредбе у закону у РС уопште не предвиђају писање или говор у јавном интересу.

"Намјерно избјегавање јавног интереса као фактора који искључује постојање дјела јесте показатељ лоше вјере", наведено је у апелацији Уставном суду.

Као један од бројних примјера лоше намјере законодавца истакнута је дефиниција забране проношења нечег из личног или породичног живота.

"То не даје никакво објашњење о чему се ради. Које информације, слике, документи, снимци из живота јавних личности или из живота чланова њихових породица су предмет ове одредбе? Да ли су то пословни уговори чланова породице? Да ли су то родбинске везе са пресуђеним лицима? Остаје нејасно, а након више од пола године постављања овог питања, јавност је остала без одговора", наводе адвокати.

Проблематична је и одредба шта може шкодити части и угледу, и како се та штета утврђује.

"Како се оцјењује да ли 'штогод из личног живота' има карактер да може нашкодити угледу? Да ли угледу може потенцијално наштетити писање о личном сукобу интереса који јавни функционер крије? Апстрактна опасност за апстрактан заштићени објекат је други назив за апсолутно нејасну и непрецизну норму", наводе они.

Указују и на праксу Европског суда за људска права, по којој јавна личност мора да трпи већи степен критике у односу на друге грађане.

"То проистиче из природе њихове дјелатности; они су окренути својим дјеловањем јавности; они се, и захваљујући медијима, представљају јавности најбоље што могу; и отуда, по природи те дјелатности, морају бити спремни да трпе више него остали.

Рекриминализацијом клевете, а посебно увођењем кривичног дјела изношења породичних и личних прилика јавне личности пред законом имају много већу заштиту од све и једне приватне личности, што представља правни апсурд", наводе, између осталог, бањалучки адвокати.

Посебно питање је што се исто дјело прописује у два закона, досадашњем прекршајном поступку по клевети, и новом по кривичном закону, а за исто дјело су често предвиђене другачије дефиниције, што додатно угрожава права грађана и доприноси правној несигурности.

(Независне) Фото:БН