Приходи никад већи, а БиХ економски неодржива?

Срђан Амиџић, министар финансија и трезора БиХ, изразио је сумњу у економску одрживост земље, међутим, стручњаци истичу да то не треба доводити у питање, те да је довољно да се погледају приходи Управе за индиректно опорезивање БиХ, који из године у годину расту, и узме у обзир чињеница да је БиХ међу најмање задуженим земљама у Европској унији.

Босна и Херцеговина 23.12.2023 | 08:26

Изјава Амиџића услиједила је након сједнице Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ, на којој није постигнут договор о расподјели 245 милиона КМ прихода од путарине.

На тој сједници није постигнут ни договор о утврђивању привремених коефицијената за расподјелу прихода са јединственог рачуна за период октобар - децембар ове године.

"Не постављам питање политичке, културолошке, религијске одрживости земље, причам само о ономе што је мој ресор, а то је економија, БиХ је економски неодржива земља", истакао је Амиџић, који је и предсједник Управног одбора УИО.

Економски стручњаци, али ни радници институција БиХ, нису се сложили са овом изјавом Амиџића, истичући да ниједан параметар не говори да је БиХ економски неодржива земља, и да се тај ниво власти не може, у економском смислу, посматрати одвојено од ентитета и кантона.

"То је флоскула. Тужно је што долази од министра који би се требао бавити струком управо везаном за финансије. Говорити да је било која држава која постоји на свијету економски неодржива је погрешно.

Једино што БиХ, оба њена ентитета и кантоне на неки начин чини тежим за финансирање јесу политичке структуре, чији је дио и министар", рекао је Игор Гавран, економски аналитичар.

Повод за Амиџићеву изјаву био је то што у овом тренутку око 700 милиона марака стоји на рачунима како Управе за индиректно опорезивање, тако и "Електропреноса БиХ", али и Регулаторне агенције за комуникације, која је на основу вишегодишњих капиталних пројеката у буџет уплатила око 125 милиона КМ, али се не троше.

"Питање је колико је за БиХ одрживо да има толико администрације, толико нивоа власти, министара, њихових савјетника, возача, службених возила и свих оних луксуза које користи и министар.

То је највеће оптерећење БиХ када је ријеч о економским проблемима", казао је Гавран, истичући да Амиџићева изјава није утемељена на било каквим економским показатељима.

Са Гавраном се слажу и радници, па тако Раденко Мирковић, предсједник Самосталног синдиката државних службеника и запосленика у институцијама БиХ, каже је прилив прихода у Босни и Херцеговини никада већи и да БиХ није економски угрожена, али да јесте угрожена због превелике потрошње.

"Само погледајте приходе Управе за индиректно опорезивање БиХ и све ће вам бити јасно. Како може бити угрожена?

Ти приходи се прво распоређују институцијама БиХ, а они су рекордни. Државни службеници и запосленици у Федерацији БиХ добили су повећање плате од Нове године и биће им исплаћено 2.500 КМ, како ако нисмо економски одрживи.

Министар вјероватно има информације на које се позива, али у политику се не бих мијешао. Гледајући чињенично стање, БиХ је апсолутно економски одржива", рекао је Мирковић.

Ако би се економија Босне и Херцеговине посматрала и у контексту дуга у односу на европске земље, евидентно је да је са спољним дугом од девет милијарди КМ, што је око 20 одсто БДП-а, међу најмање задуженим земљама не само у Европи.

Осим што је казао да је БиХ економски неодржива, Амиџић је рекао и да су грађани Босне и Херцеговине преварени јер су платили акцизу на нафту и нафтне деривате, а новац није стављен у функцију. Такође, нагласио је и да инфлација у БиХ сваке године "једе новац" о којем нема договора, те да се од њега може све мање и мање урадити унутар Босне и Херцеговине.

(Независне)