Напади дронова поново дижу цијену горива и у Српској

Након што су цијене горива на бензинским пумпама у Републици Српској у посљедња три мјесеца пале у просјеку за око 50 фенинга, у наредним данима највјероватније ће доћи до новог раста, и то због прекида транспортних рута на Блиском истоку.

Истакао је ово за “Глас Српске” предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић, наводећи како је нафтно тржиште негативно реаговало на угрожени транзит кроз једну од најважнијих свјетских поморских трговачких рута у Црвеном мору.

- Цијене горива ће сигурно отићи нагоре у наредних неколико дана. Сматрам да ће, а с обзиром на кретање тржишних и набавних цијена, гориво на нашим домаћим пумпама до почетка наредне седмице поскупјети за три, четири, па чак можда и за осам фенинга - каже Савић. 

До раста цијена сирове нафте дошло је након што су јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, појачали своје нападе на бродове у Црвеном мору у знак одмазде због израелске војне операције у Гази. Ови напади импровизованим дроновима и ракетама приморали су неке од највећих свјетских бродских и нафтних компанија да обуставе транзит кроз ово подручје.

Британске компаније су већ паузирале све испоруке кроз Црвено море. Сирова нафта “брент” је поново дошла до границе од око 80 долара по једном барелу. Поређења ради, само двије седмице раније барел је коштао 73 долара. Због напада Хута трговци и шпедитери који и даље превозе своје терете кроз ово опасно подручје сада су, поред безбједносних изазова, суочени и са растом премија ратног ризика - осигурања.

Према оцјенама аналитичара, повећање ових премија и преусмјеравања око Африке ће имати значајан утицај на цијену робе, посебно нафте, због, како су појаснили, угушеног глобалног ланца снабдијевања који се може даље продужити с обзиром на доба године.

Да би избјегле области недавних напада, компаније ће вјероватно бити суочене са до двије седмице дужим путовањем за испоруке нафтних деривата са Блиског истока и из Индије у Европу и из Русије у Кину и Индију.

Аналитичари наводе како је на овај начин глобалној економији сервиран још један болни подсјетник на важност овог уског дијела мора који се протеже од мореуза Баб-ел Мандеб код обале Јемена до Суецког канала у сјеверном Египту и кроз који пролази 12 одсто глобалне трговине, укључујући и 30 одсто глобалног контејнерског саобраћаја.

Зато се страхује да би напади Хута на комерцијалне бродове, који се дешавају готово свакодневно од 9. децембра, могли изазвати још већи шок по свјетску економију него што је тренутно.

(Глас Српске)