Ниске алиментације: Како суд заборави интерес дјеце?

Развод родитеља је увијек стресан како за саме партнере, тако и за њихову дјецу. Али тај процес постаје још стреснији када дође до суда гдје почиње правна борба за одређивање детаља међу којима је и висина алиментације коју плаћа један од родитеља.

Босна и Херцеговина 16.12.2023 | 11:52

Много је случајева у којима се разведени партнери не могу договорити око висине износа алиментације, а често родитељ с којим остане дијете и након судског поступка добије минималан износ који не може представљати значајну помоћ у издржавању дјетета.

Неријетко, без обзира на имовинско стање и висину примања мјесечан износ алиментације не износи више од 150 - 200 КМ. О томе зашто се то дешава и да ли је сам закон заслужан за такву праксу разговарали смо с адвокатом Неџадом Бећом.

Он је за Клиx.ба појаснио да је суштина свега тога јер је суд тај који у пракси одређује такве алиментације.

"Породични закон је основни закон који уређује то питање. Ради се о поступку у којем странке не могу диспонирати, већ о поступку који се води у најбољем интересу дјетета. Ако је пар закључио да не може више живјети заједно и одлучио да се разведе, има право то урадити. Међутим, не могу трговати дјететом и своје интересе добијати преко дјетета. И ту наступа суд да заштити најбољи интерес дјетета", рекао је.

Према породичном закону, федерални министар социјалне политике и рада доноси и објављује просјечне потребе издржаване особе једном годишње.

"Министар објави колико особа која се издржава у просјеку треба мјесечно новца да би задовољила све своје потребе. Ако су родитељи разведени, онај родитељ који не живи с дјететом плаћа алиментацију и требало би да је у том износу који задовољава његове потребе. У пракси се дешава да судови полове тај износ и кажу: 'Њему треба 300, али он је код мајке, нек мајка да пола'. А у принципу мајчин допринос (или очев уколико је дијете код оца) је тај што се он брине о дјетету 0/24 сата и задовољава све друге његове потребе јер објективно за 300 марака не можете се најести, напити, отићи у школу. То је први проблем", рекао је.

Бећа је казао да други проблем јесте што суд врло често неће да се упушта у истраживање те имовине нити хоће у потпуности да задовољи тај принцип "у најбољем интересу дјеце" који се тумачи тако да ако је дијете до 18 година, онда отац мора искористити све могућности да би обезбиједио њему средства.

"Оно што је пристуно у судској пракси, јесте да се одређује износ од 150 - 200 марака, врло врло ријетко 300, и да се занемарује та чињеница, односно обавеза родитеља да учини све што може да допринесе том издржавању", рекао је.

Трећи проблем јесте што ти процеси трају врло дуго. Како је казао Бећа, неки разводи су двије до три године условно речено стари, а нису окончани.

Ако брачни пар жели да се разведе, има два начина. Један је споразумни развод и то се врло брзо заврши у року од три до четири мјесеца. Међутим, ако се пар не може договорити с ким ће остати дијете, колико ће га други родитељ виђати, висину алиментације, а све то касније мора исконтролисати суд, онда муж мора тужити жену или жена мужа. А кад суд донесе пресуду, обично се неко жали и то траје по двије-три године у Сарајеву и то је велике проблем.

"Рјешење је да свако ради свој посао. Да центар за социјални рад допринесе заштити најбољег интереса дјетета и да суд уложи додатни напор који је потребан у тој врсти поступка. Има стварно одличних примјера, али има и оних 'наших'", рекао је.

Бећа је поручио да је закон базиран на Европској конвенцији о правима дјетета која каже: све се ради у најбољем интересу дјеце.

"То има и у закону, а да нема, примјенивала би се и Конвенција. Прописана је процедура цијела онако како треба. Не можемо ми трговати дјететом јер је суд тај који одређује, а који би требао преузети мало актвнију улогу у таквим процесима, као и центар за социјални рад", закључио је.

(Клиx.ба) Фото: СХУТТЕРСТОЦК