Улази ли Мађарска на мала врата у електро-енергетски сектор Српске?!

Влада Виктора Орбана у посљедњих неколико година показује се као један од највећих савезника властима Републике Српске коју предводи Милорад Додик. Иде се толико далеко да Орбан најављује милионске инвестиције у Републику Српску а да Додик лидеру Мађарске честита празнике којима Мађарска слави војне побједе, између осталог, над Србима.

Република Српска 15.12.2023 | 10:19

Кључно питање је шта се крије иза “неприродног” савезништа. Шта Мађарска очекује од подршке властима Републике Српске? Хоће ли због политичке подршке коју добија из ове земље Влада Републике Српске Мађарима препустити дио електро-енергетског сектора.

Да ли је то преузимање већ почело?

На брду изнад Берковића, мале општине на југу Републике Српске, нема давно најављених вјетрењача које су требало да чине систем Вјетроелектране Хргуд.

Та вјетроелектрана најављена је прије готово десет година. Пројекат, међутим никада није реализован.

Влада Републике Српске је концесију за изградњу вјетроелктране дала Електропривреди Републике Српске у септембру 2015. године на период од педесет година. Према концесионом уговору вјетроелектрана је прву струју требала да произведе три и по године након тога. Планирано је да вјетроелктрана буде снаге 48 мегавата.

Пројекат је доживио колапс када је озваничено да се њемачка развојна Кфw банка, због санкција Њемачке и још неких чланица Европске Уније појединцима из руководства Републике Српске, повлачи из пројекта. Кфw банка била је кредитни финансијер пројекта.

У општини Берковићи су огорчени због чињенице да нису добили обећану вјетроелектрану ни осам година након издавања концесије. Не желе да улазе у политичке одлуке њемачког финансијера али питају зашто је Електропривреда Републике Српске уопште чекала толике године без било каквих активности на пројекту.

„Ми смо то увијек подржавали и сматрали смо то као стратегију развоја општине Берковићи и сматрали смо да ће то имати ефекат златне полуге и да ће повући развој Берковића исто што је ХЕТ за Требиње значајна или ХЕ Вишеград за Вишеград“, каже Ненад Абрамовић начелник општине Берковићи.

Абрамовић каже да је процјена да би Вјетроелектрана Хргуд у буџет ове мале општине годишње доносила око милион марака што би представљало трећину буџета па је јасно колико је тај пројекат значајан за ову општину. Начелник Берковића пита и како је могуће да је у међувремену у потпуности завршен „пројекат близанац“ у Федерацији Босне и Херцеговине- Вјетроелектрана Подвележје. Абрамовић каже и да је Електропривреда на сва питања у вези са Вјетроелектраном Хргуд или ћутала или кривицу сваљивала на спорост њемачког финансијера.

„Моје питање је зашто смо дошли до 2023. године и те политичке нестабилности. Мене као локалног полизтичара то не интересује, интересовало ме је да се пројекат реализује и да Вјетроелектрана почне да производи струју. Хоћу рећи да је 4,5 године већ требала бити на мрежи и да смо ми требали за те 4,5 године приходовати 4,5 милиона марака“, каже Абрамовић.

Поруке из Будимпеште

Док у Берковићима очекују да виде каква судбина чека, за сада неуспјешан пројекат, вијести које имају везе са Хргудом стижу из Будимпеште. Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић је након посјете Мађарској и састанка са министром економског развоја те земље Мартоном Нађом рекао како је Мађарска спремна да преузме финансирање пројекта Хргуд. Мађари ће, према Вишковићевим рјечима, преузети још два пројекта у Републици Српској а чије су финансирање обуставили Нијемци.

„Договорили смо три пројекта које је напустила да финансира њемачка Кфw банка. Они су већ прихватили те пројекте и пронашли компаније у Мађарској које ће преузети и наставити рад на њима заједно са Републиком Српском. Чак ће обезбиједити и финансирање за те пројекте“, рекао је Радован Вишковић.

Да ће Мађарска преузети финансирање пројеката од којих су одустали Нијемци најавио је у августу Милорад Додик предсједник Републике Српске који је у посљедњих годину дана, притиснут чињеницом да су му финансије са запада онемогућене, до максимума интезивирао односе са Виктором Орбаном и његовом Владом.

Орбан и делегација мађарске Владе у јуну ове године били су у Бањалуци. а Милорад Додик је прије мјесец дана био у посјети Будимпешти.

Из Владе Мађарске нису одговорили на питања у вези са пројектима мађарске државе у Босни и Херцеговини односно Републици Српској. Званично, јавност у Републици Српској нема информације о поријеклу новца који Мађарска улаже у Републику Српску. Милорад Додик је, прије неколико мјесеци, рекао да то нису средства из европских фондова.

Вираг Гyурковицс новинарка из Суботице каже да је подршку Виктора Орбана Милораду Додику примјетила прије двије године када је Орбан најавио бесповратну помоћ Влади Републике Српске „тешку“ стотину милиона евра. Мађарска је, од када је 2010. године на власт дошла странка Виктора Орбана-Фидесз, почела да великим износима финансира мађарске заједнице у земљама регије.

Тако је мађарска Влада у Војводини у периоду између 2011. и 2021. године уложила око 130 милиона евра бесповратне подршке култури, медијима, образовању, цркви и спорту. Између 2016. и 2021. године тај износ је преко бесповратних грантова или јефтиних кредита, кроз програме за развој економије, увећан за додатних 250 милиона евра.

Ако је то у Војводини, гдје живи велика мађарска заједница, разумљиво у Републици Српској, гдје живи веома мало Мађара није, каже Вираг Гyурковицс. Она вјерује да Орбан на тај начин пружа и политичку подршку Милораду Додику али да свакако и од Додика очекује својеврсну подршку.

„У Републици Српској број мађарске мањине не достиже ни 170 људи, а у поређењу са овим бројем становника, заиста говоримо о енормној подршци. Наравно, субвенције за развој привреде су од велике помоц́и не само домац́им пољопривредним предузетницима, вец́ пре свега мађарским добављачима, који су захваљујуц́и томе успели да стекну стабилно упориште у земљи Западног Балкана.

Давањем јефтиног кредита од 110 милиона евра Републици Српској, Мађарска је учинила услугу председнику Милораду Додику, за коју сигурно очекује повратак. Али то првенствено не служи објективном развоју региона, вец́ политичком опстанку Додикове власти. Из активности мађарске Владе у последњих десет година може се приметити да Орбан радије користи ову форму да привуче своје савезнике на своју страну.

Слично добар однос успоставио је са председником Србије Александром Вучићем на основу улагања у Централну Србију и других заједничких улагања, а знамо да има савезнике и у другим западнобалканским просторима, попут Словеније и Хрватске, са којима покушава да ојача своју позицију у оквиру Европске Уније“, каже ова суботичка новинарка.

Шта је интерес Виктора Орбана?

Мађарска држава највећи дио инвестиција у регију обезбјеђује преко Еxим банке, каже Гyурковицс. Та банка је под власничким надзором Министарства спољњих послова Мађарске а из њене досадашње праксе финансирања пројеката више се наслућују политички него економски разлози, каже Гyурковицс.

Орбанова подршка Додику може у позадини имати настојања мађарске Владе да преко електроенергетског сектора Републике Српске обезбиједи стабилно тржиште у својој земљи.

„Један од ослонаца мађарске Владе је стабилизација енергетског сектора. Подсец́ам да је током предизборне кампање 2022. обец́ање Фидесз-а о смањењу трошкова комуналних услуга – укључујући трошкове електричне енергије и гаса – било један од најубедљивијих аргумената, који је довео до огромног резултата на изборима. Енергетска стабилност је стога један од најважнијих политичких циљева Виктора Орбана.

Сукоб мађарске Владе са Европском Унијом делимично је проузрокован и одбијањем Мађарске да се осамостали од јефтиног руског гаса (наводец́и економске разлоге). Унија такође не прихвата чињеницу да је Мађарска ушла у партнерство са компанијом Росатом под контролом руске Владе преко нуклеарне електране ПАКШ ИИ“, објашњава новинарка Вираг Гyурковицс.

Она каже и да Орбан и његова Влада оваквим пројектима не могу ништа да изгубе јер се против Орбана и његове Владе већ воде поступци у Европској Унији због нарушавања демократије и владавине права. Због тога мађарска Влада још није добила средства Уније из компензационих фондова али Орбан и даље користи чињеницу да је његова земља члан Европске Уније како би користио вето на политичким питањима. Са те стране се Орбану, каже Гyурковицс, исплати улазак у енергетски сектор Републике Српске јер поред енергије добија и савезника у борби против Брисела.

„Сигурно је да је током последњих тринаест година власти, откако је Фидесз формирао двотрећинску вец́ину у мађарском парламенту, највец́и део јавних набавки и развојних субвенција концентрисан у интересним групама блиским Влади. Неколико таквих мађарских интересних група појавило се и на Западном Балкану, али о њима немамо званичних, свеобухватних података.

Што се тиче инвестиција у Републици Српској, без сумње ми је само познато присуство Лугос Ренеwеблес Кфт у БиХ. Челник ове компаније је био највец́и добитник концесије за трговину дуваном у Мађарској преко његове друге компаније, Цонтинентал Табаццо, тако да нема сумње у његову позицију блиску Влади“, каже Вираг Гyурковицс, новинарка из Суботице.

Бањалучки новинар Горан Дакић каже да су Милораду Додику, ван сваке сумње, паре неопходне и да је у том смислу Виктор Орбан добродошао савезник.

“Нико не даје паре а да заузврат не тражи нешто. Додику су, ван сваке сумње, паре преко потребне, а уобичајени извори финансирања више нису доступни. Оно што је јасно јесте да се власт у Српској окренула Кинезима и Мађарима. Питање је само шта ћемо морати да дамо или продамо да бисмо те паре добили.

Додик је изјавио да је договорено да Влада Мађарске у Републику Српску инвестира укупно 118 милиона евра, али није рекао под којим условима. Нагласио је да је од тог износа 70 милиона евра планирано за неке од пројеката које је Влада Њемачке одлучила да не финансира. Ипак, није до краја јасно да ли је то уопште могуће и какве ћемо пенале због тога да плаћамо“, сматра Горан Дакић.

Иначе компанија Лугос Ренеwеблес је недавно преузела пројекат соларне електране Требиње. Мађари, према информацијама које је објавила ова компанија, су преузели 70 одсто власништва над соларном електраном Требиње док је власник 30 одсто остала Електропривреда Републике Српске.

„Што се тиче продаје соларне електране тај предмет сам пријавио тужилаштву и тражим да се стави ван снаге зато што је одлука незаконита и не може се мијењати на тај начин пошто је то јавно предузеће чији је апсолутни власник Електропривреда Републике Српске. Не може се продавати без сагласности, кршећи све могуће норме дијелове Електропривреде јер се отвара пандорина кутија.

Раније смо ишли на Уставни суд, сјетите се да је била докапитализација ХЕТ-а, да смо спријечили и тражили да мијењају закон управо из разлога да се не би на мала врата мијењала структура електропривреде“, каже посланик Листе за правду у ред у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић.

Вукановић сматра да Милорад Додик свјесно код Виктора Орбана залаже ресурсе Републике Српске и њен електроенергетски сектор како би код мађарског лидера обезбиједио подршку приликом гласања у Европи а која се тичу Републике Српске и Милорада Додика лично. Вјерује и да Орбан Републици Српској свјесно даје кредите који неће моћи бити наплаћени. Он каже и да су послови који се договарају углавном тајни. Слично је је и са мађарским преузимањем соларне електране Требиње, каже посланик из Требиња.

„Ми немамо те информације. Те фирма која је купила соларне електране је фирма која нема никакве референце и има мали број запослених и јасно је да се ту ради о штетном послу, нетранспарентном и недопустиво је да такви уговори буду тајна“, тврди Вукановић.

Берковићи чекају, из Електропривреде без одговора

Мало информација, осим оних које је у јавност пустила власт у Републици Српској да Мађари преузимају пројекат од Нијемаца, имају и у општини Берковићи. Начелник те општине је сумњичав, након толико година чекања, нарочито због чињенице да је једна чланица Европске Уније одлучила да преузме пројекат који је финансирала друга чланица Европске Уније.

„Прво треба видјети шта ће бити са уговором о кредиту са њемачком развојном банком. По мојим информацијама још увијек није раскинут. Како ће се раскинути и под којим условима? Да ли поново на штету Републике Српске видјећемо али ту ће се изгубити један значајан временски период што отежава реализацију пројекта.

Пројекат као пројекат је интересантан различитим банкама с тим што Република Српска сад покушава да побјегне од европског финансирања. Није лако се одлучити било којој држави или финансијеру да пласира свој новац у политички нестабилно подручје. Е сад, зашто Електропривреда Републике Срспске уопште диже кредите, зашто не послује позитивно па да овакве пројекте може са лакоћом сама да реализује“, пита начелник Берковића Ненад Абрамовић.

Једно од питања је, каже Абрамовић, и колико је „пенала“ до сада по основу неповучених средстава од њемачке развојне банке платила или треба да плати Електропривреда Републике Српске. Незванично ријеч је о неколико стотина хиљада марака. Ни на питања у вези раскида уговора са њемачком Кфw банком и висином потенцијалне казне коју Електропривреда мора да плати из овог јавног предузећа нису одговорили.

Милорад Додик је након једног од састанака са представницима мађарске Владе рекао како је та земља спремна да уложи 118 милиона евра у пројекте од којих су одустали Нијемци. Од тих 118 милиона евра 70 милиона је, према Додиковим ријечима, намијењено за пројекат Вјетроелектране Хргуд.

“Да би могли да ангажујемо ових 70 милиона евра морамо да имамо рашчишћену ситуацију са Нијемцима са којима не желимо да сарађујемо. Овај пројекат са Мађарима можемо чак прије реализовати него са Нијемцима. Они су безобразни и некоректни. Тражимо да повуку уговор и да нас не блокирају даље у том погледу“, рекао је први човјек Републике Српске.

Орбанова Влада најавила је финансирање различитих пројеката и у Федерацији Босне и Херцеговине. Тако је потврђена информација и да ће мађарски бизнисмен, Леринц Месарош, близак Виктору Орбану купити фабрику цемента у Лукавцу. Леринц Месарош је према писању магазина Форбес један од најбитнијих људи у мађарском грађевинском сектору изузетно блиско повезан са мађарским властима оличеним у Виктору Орбану.

(Герила) Фото:Герила