Ко су аутори и ко се крије иза закона о геолошким истраживањима?!

У Бањалуци траје седма редовна сједница Народне скупштине Републике Српске. Иако је пажња јавности усмјерена на буџет за 2024.годину и сет економских закона који прате тај буџет, Скупштина ће расправљати и о нацрту измјене закона о геолошким истраживањима.

Ово законско рјешење већ је изазвало одређене контраверзе у јавности, међутим, сам процес припреме закона је био у најмању руку сумњив, сазнаје Герила.

Наиме, према информацијама из Владе Републике Српске, измјене које се данас налазе пред посланицима није припремало ресорно Министарство, којим руководи Петар Ђокић.

Како сазнајемо, текст измјена је у Владу РС донио један од нижерангираних чиновника, након састанка који је имао у Београду.

Документ је, појашњава наш извор, из кабинета премијера послат на обраду у Министарство енергетике и рударства, али је због одбијања министра Ђокића да учествује у том процесу извршен још један круг консултација.

Наш извор, који је имао увид у документ, каже да је у Владу РС достављен штампани документ написан на екавици, латиничним писмом, али да је дато и упозорење да се не смије избацити ниједна ставка.

Додаје и да је поменути документ више био прилагођен тренутном правном систему Републике Србије, те да је имао и уврштене одређене одредбе које су већ регулисане другим законима, међутим, због наредбе да се не смије избацивати никакве одредбе, уврштено је и то, што је на неки начин назначио и Републички секретеријат за законодавство.

„Секретаријат посебно истиче да је обрађивач, у намјери да што прецизније пропише поступак подношења захтјева и поступање Министарства по поднесеним захтјевима, у овај закон непотребно уградио одредбе које су материја прописа о општем управном поступку и прописа о канцеларијском пословању.

„ Обрађивачу су дате одређене сугестије које су се односиле на усклађивање овог закона са правним системом Републике, побољшање, односно прецизирање формулација Закона, те његово усклађивање са Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/14), које је обрађивач дјелимично прихватио и уградио у текст Закона, наводи се у образложењу који је достављен уз Закон.

Због динамике дневног реда сједнице НСРС, не очекује се да ће се закон наћи пред посланицима прије сриједе или четвртка, као и да Ђокић вјероватно неће присуствовати том дијелу сједнице.

Искључују се надлежности локалне самоуправе

Иначе, поменутим Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима РС за одобравање истраживања минералних сировина, избачен је из Члана 33 став да је за одобравање истраживања потребна сагласност јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази истражни простор, уз образложење да у општинама нема довољно стручних људи који би могли одлучити о истраживањима.

“Постојање ове одредбе оставља могућност јединицама локалне самоуправе да без правног основа дају негативна мишљења на истраживања. Велики број јединица локалне самоуправе не посједују лица која имају стручна звања на основу којих би одлучивала да ли неко може или не може истраживати на простору. Носилац права на истраживање ће бити дужан да се информише код јединице локалне самоуправе о евентуалним ограничењима за геолошка истраживања у односу на просторни план јединице локалне самоуправе”, пише у образложењу.

За одобравање геолошког истраживања такође више неће бити потребно мишљење надлежног органа о потреби спровођења процјене утицаја на животну средину, односно о потреби прибављања локацијских услова за планиране радове.

“У конкретном случају ради се о истражним радовима који су привременог карактера, а чији је резултат потпуно неизвјестан. Уколико се утврде резерве минералне сировине на одобреном истражном простору и уколико се додијели концесија за експлоатацију, правно лице које добије то право у складу са прописима из области уређења простора и заштите животне средине прибавља локацијске услове и еколошку дозволу. Према прописима из области заштите животне средине процјена утицаја на животну средину спроводи се тек након што се додијели концесија за експлоатацију, а прије него што онај ко добије то право отпочне са експлоатацијом минералне средине”, такође се наводи у образложењу закона.

Отимање земље по закону?

Наши извори из Владе кажу да је посебно критичан и Члан 34а.

Тај Члан наводи да носилац права на истраживање преузима обавезу да из властитих средстава финансира рјешавање имовинско-правних односа на парцелама, односно микролокацијама на којима изводи пројектоване инвазивне истражне радове, а које се налазе унутар граница одобреног истражног простора и приступним путевима до предметних локација, при чему носилац права на истраживање преузима обавезу да носиоцу права коришћења и располагања некретнинама обезбиједи правичну накнаду у складу са прописима.

„Носилац права на истраживање може да отпочне са извођењем инвазивних геолошких истраживања само на катастарским парцелама, односно микролокацијама на којима је ријешио имовинско-правне односе“, наводи се у поменутом Члану, што према ријечима правних стручњака може да представља у пракси и отимање земље по закону.

У тренутном- важећем закону, у Члану 33, Став 5, стоји између осталог одредба, да уз захтјев за издавање одобрења за истраживање подносилац захтјева прилаже и доказ о ријешеним имовинско-правним односима на парцелама на којима ће се изводити пројектовани истражни радови (нотарски овјерена сагласност власника парцела, уз пуномоћ сувласника, уколико постоје, нотарски обрађен уговор о закупу парцеле за период важења одобрења или нотарски обрађен уговор о купопродаји парцеле), са клаузулом о поврату у пређашње стање.

Новим измјенама се овај став брише.

„Нема никакве алтернативе већ само да носилац ријеши имовинско правне- односе. Поставља се питање на који начин ће они бити ријешени, да ли ће доћи до правичне исплате, а досадашњи власници ће бити у опасности јер су остављени на милост такозваним инвеститорима. Они ће бити принуђени да земљу дају за веома ниску цијену, да ће бити приморани на продају или предају, без обзира да ли они то желе или не“, наводи наш извор.

Према његовим ријечима, сумње да ће доћи баш до оваквог развоја ситуације подгријане су посебно након што је објављено да бројне концесије у области рударсттва, то јесте ископавања минералних сировина имају везу и са криминалним групама, као и са моћницима из земаља региона, као што је случај са копањем и извозом углља из новоотворених рудника.

Такође, новим законом неће бити потребно ни мишљење о процјени утицаја на животну средину.

Измијењена је одредба којом се уређује највећа дозвољена количина минералне сировине која се може узети с циљем испитивања квалитета и хемијско-технолошких својстава минералне сировине, тако да умјесто до сада прописаних 200 м3 највећа дозвољена количина износи до 10.000 м3.

Новим измјенама Закона носиоци права на истраживање добијају могућност да задрже право на истражни простор у дужем року тј. року од двије године како би припремили документацију за покретање поступка додјеле концесије.

(Герила) Фото: Илустрација