Република Српска би могла платити милионске пенале Кинезима

– Влада Републике Српске потписала је 2018. године са кинеском фирмом „Схандонг Хи-Спеед Интернатионал“ (СДХС) уговор о концесији за изградњу ауто – пута Бањалука – Приједор. Данас, пет година касније, имовински односи су далеко од ријешених, грађевинска дозвола је издата за свега 15 километара ауто – пута, а још није завршен ни километар. Уз пробијање рокова, Српској пријети и плаћање милионских пенала због неиспуњавања обавеза.

Да рјешавање имовинско правних односа не иде планираним темпом причају за ЦАПИТАЛ саговорници добро упућени у овај посао, а оправдано се поставља питање колико би то кашњење могло да кошта Српску.

Подсјећамо, уговор који је Српска потписала са кинеском компанијом годинама је добро чувана тајна, упркос судским пресудама које су Владу Српске обавезивале да објелодани детаље тог уговора.

Оно што је, ипак, познато, јесте да ће Република Српска кинеској фирми „Схандонг“ у идућих 30 година плаћати годишњу накнаду за расположивост аутопута у износу од 32,5 милиона евра.

Тај износ биће обезбјеђен од наплате путарине на свим аутопутевима у РС, а ако то не буде довољно, остатак ће бити обезбјеђен из буџета РС.

Планирано је да аутопут Бањалука – Приједор буде дуг 42 километра и да буде завршен на прољеће 2026. године.

Међутим, саговорници ЦАПИТАЛ-а добро упућени у проблематику тајанственог уговора Владе РС са компанијом СДХС који је кинеском инвеститору донио 30 година концесије за улагање вриједно 297 милиона евра и обећање да ће зарадити 975 милиона евра кроз наплату путарине тврде да ауто-пут не може бити готов до прољећа 2026. године због више десетина неријешених спорова са мјештанима села кроз које пролази траса.

Наводе да је то успорило издавање грађевинских дозвола и онемогућило да се на вријеме крене са градњом петљи и одморишта, дијелова који захтијевају највише времена, материјала и тестирања.

Експропријација ће коштати око 700 милиона марака?

Наш саговорник који је укључен у процес експропријације каже да нема никакве шансе да се радови заврше у најављеним роковима и да ће Српска због тога платити вишемилионске пенале.

Ово потврђује пракса других држава које су сарађивале са кинеским инвеститорима у великом инфраструктурним пројектима које финанансирају њихове банке. Како су све кинеске компаније у власништву државе, каже он, све оне имају мање-више исту политику пословања ван матице и раде по истом обрасцу.

“По мени нема шансе да пут буде готов у прољеће 2026. године, иако се ради по убрзаној процедури због посебног закона, а знам да су пенали које су платиле друге државе због кашњења били страшни. Не знамо какви пенали нас чекају, али искуство других нас учи да нећемо добро проћи. Нема везе да ли код нас ради једна компанија, а у Црној Гори друга, ако изградњу финансирају њихове банке, то је све исто, банке прописују услове. Зато је, рецимо, Хрватска глатко одбила да им ауто-пут граде Кинези. Просто, уговор који они нуде, само је њима повољан. Ми видимо да ова изградња није добро испланирана, нити се нашло оптимално рјешење за коштање и временско трајање. Бојим се да ће нас то много коштати“, каже наш извор.

Објашњава да свака изградња ауто-пута подразумијева постојање плана парцелације, те да се у редовном поступку експроприше оно што је у траси, док се дијелови земљишта ван трасе изузимају и откупљују у зависности од тога могу ли самостално да функционишу или не. Ту постоји много непознатих техничких карактеристика, какве су врста терена, техничка рјешења, брзина и коштање, грађевински елементи, какве су петље, тунели и друго.

“Било која цијена коју бисмо платили за експропријацију некретнина на траси није висока колико бисмо платили пенале због непоштовања рокова. Тако нам је речено. Врло је важно да знамо и како се планирају трошкови за експропријацију. Када се провуче линија којом иде ауто-пут и израчуна колико шта кошта, добије се план финансија онога што је у траси, али не и поред ње. Оперише се информацијом да ће експропријација коштати око 700 милиона марака, од чега 600 милиона КМ иде директно за некретнине на траси, плус 100 милиона поред трасе“, објашњава он.

Радове кочи десетине спорова

У Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС за ЦАПИТАЛ су рекли да су инвеститору „СДХС-ЦСИ“ Бањалука  издали грађевинску дозволу за изградју аутопута на дијелу на којем су су рјешени имовинско-правни односи, укупне дужине око 15 километара.

„Изградња ауто-пута Бањалука – Приједор се одвија у складу са усвојеним Планом парцелације“, наводе у овом Министарству.

Радове и издавање грађевинских дозвола значајно коче десетине спорова и непристајање мјештана Омарске, Ламовите, Бистрице и Верића на продају имовине.

Мјештани са којима смо разговарали се противе изградњи пута и одбијају да продају куће. Кажу да је планирано рушење 53 њихова домаћинства, а да траса угрожава још најмање 90 кућа, а већина је затражила судско одлучивање у вези њихове имовине.

Позивају се на усмено обећање предсједника РС Милорада Додика од 2. октобра 2021. године који им је на састанку са инвестиорима рекао да ће се траса помјерити и да неће прелазити преко њихвих кућа, те обећао да ће једногодишње пролонгирање уговора ради помјерања трасе платити РС. Договорили су се, тврде мјештани, да у року од 15 дана неко дође на терен и тражи друго рјешење, али се нико није појавио, а онда су обећање заборавили.

“Траса је помјерена три пута, сваки пут да би се изашло у сусрет мјештанима Козарца и Козаруше, Ивањске, али не и нама из Омарске и Бистрице те осталих села. Нас су жртвовали и неће да нас чују. Иза наших кућа су велика пространства земљорадничких задруга и без проблема пут може да иде тамо. Захтијевали смо да се траса измјести тамо, али смо одбијени. Вјеровали смо Додиковим обећањима, али сада нам се чини да од тога нема ништа“, објашњава Саво Дукић.

Каже да само петља у његовом селу руши 14 кућа, док су на другим мјестима предвиђени надвожњаци на само неколико метара од кућа људима којима експропријација није ни понуђена. Њему руше радионицу на само неколико метара од куће, а кућа остаје на 3,5 метара од ограде аутопута. И он је тражио судско одлучивање и не пристаје на експропријацију.

“Нуде да продамо земљу за пет марака по квадрату, а у другим селима су плаћали по 10 марака. Ми смо тражили нове састанке и разговоре, али су нас упутили да се обратимо концесионару, који нам није одговорио на наше захтјеве. Умјесто тога, вратили су нас на Министарство саобраћаја и веза РС. Опет смо им се обратили и усмено су нам рекли да се обратимо Министарству просторног уређења, грађавинарства и екологије РС. Урадили смо и то и онда су они пребацили лоптицу на Министарство саобраћаја“, објашњава Дукић.

Мјештани са којима смо разговарали тврде да министар саобраћаја Недељко Чубриловић одбија да разговара са њима зато што је “његов интерес у изградњи ауто-пута” избачен из игре па враћен и он жели да тако и остане.

“Његови сестрићи, који су власници фирме “Триокоп”, избачени су из посла, а убачен је Горан Марјановић. Њега је у посао убацио ранији министар Недељко Ћорић, а избацио “Триокоп”. Сад се прича да Чубриловић инститира да се врати “Триокоп”. Он тврди да су потребне двије године и милиони да се измјести траса, а истина је да помјерањем трасе нема више експропријације јер се ради о државној земљи и то 80 одсто, на којој нема објеката“, тврди Дукић.

Мјештани причају и да су им вјештаци које је именовала Републичка управа за геодетске и имовинско правне односе процијенили домаћинства на један износ, а да су се онда појавили други, које је ангажовало предузеће “Аутопутеви РС” који су ту цијену оборили, често и за 20-25 одсто.

Министарство саобраћаја: Мањи дио упућен на судско одлучивање
За разлику од мјештана, у надлежним институцијама тврде да је спорова много мање и да су многи пристали на понуђене споразуме.

Измјену трасе, која им је на састанку са предсједником обећана, по свему судећи тешко ће добити.

На питање ЦАПИТАЛ-а на који начин ће бити ријешен проблем са мјештанима Верића, Бистрице и Ламовите који се противе експропријацији, у Министарству саобраћаја и веза РС су рекли да је траса ауто-пута Бањалука-Приједор утврђена Планом парцелације, који је усвојила Народна скупштина РС у фебруару 2021. године.

Прије доношења тог плана, наводе, све заинтересоване стране могле су да имају увид у планирану трасу будућег ауто-пута, као и могућност да подносе приговор на исту.

„Министарство саобраћаја и веза РС је спремно да у складу са својим надлежностима разговара са заинтересованим о спорним питањима“, додали су.

стакли су да је за подручје катастарске општине Верићи формирано седам предмета у којима су предмет експропријације стамбени или пословни објекти те да ту није постигнут споразум о накнади и предмети су прослијеђени на судско одлучивање.

„За подручје катастарске општине Бистрица формирано је седам предмета у којима су предмет експропријације стамбени или пословни објекти. У шест предмета није постигнут споразум о накнади и они су прослијеђени на судско одлучивање, док је у једном предмету постигнут споразум о накнади. На подручју катастарске општине Ламовита није било стамбених и пословних објеката на траси“, навели су у Министарству.

Тврде да је цијели поступак био транспарентан и да је у већини предмета експропријације за подручје катастарских општина Верићи, Бистрица и Ламовита постигнут споразум, док је мањи дио упућен на судско одлучивање.

„Тако је за КО Верићи од 100 предмета 55 ријешено споразумно, за КО Бистрица од 71 предмет у 57 је постигнут споразум о накнади, а за КО Ламовита од 34 предмета у 30 је постигнут споразум о накнади“, истакли су у Министарству.

На питање да ли ће то утицати на рокове за завршетак ауто-пута не одговарају конкретно.

„Експропријација непокретности је најсложенија активност у реализацији оваквих капиталних пројеката и свакако је сложеност овог поступка узета у обзир приликом дефинисања рокова“, навели су у Министарству саобраћаја.

На примједбу мјештана да далеко исплативије било да се траса помјери на државно земљиште што не би захтијевало рушење њихових кућа нити плаћање по том основу, у Министарству одговарају да је израда студијске и техничке документације за овај пројекат рађена у складу са важећим прописима и правилима струке, те да је изабрана најповољнија варијанта.

Међутим, у Правобранилаштву Републике Српске су нам рекли да је ријешено 95 одсто предмета експропријација, а да је само у 40 одсто предмета постигнут споразум са ранијим власницима. Одређени број споразума је у току, а око 200 је упућено у рад Основном суду у Бањалуци ради одређивања накнаде.

“У предметима који су окончани пред РУГИПП-ом у управном поступку а није постигнут споразум, може се по захтјеву корисника експропријације пријевремено ступити у посјед експроприсаних непокретности и том радњим нема сметње за издавање грађевинске дозволе“, рекли су у Правобранилаштву РС гдје су констатовали да све радње везане за експропријацију теку уговореном и планираном динамиком.

(<стронг>Цапитал) Фото: Архива