Марфи за ФОРБС БиХ: Санционисани троше огроман новац да би били скинути с црне листе

“Додик можда не признаје наше санкције, али наше санкције итекако признају Додика. У јавности санкционисане особе, без обзира ко су оне,  често кажу да их санкције не дотичу, али рећи ћу Вам нешто, приватно итекако троше много времена и новца да сиђу с црне листе,” рекао је Марфи. 

Босна и Херцеговина 08.12.2023 | 20:00

Америчке санкције су инструмент спољне политике које користи влада Сједињених Америчких Држава како би извршила притисак на ентитете, појединце, били они из свијета политике или бизниса, и подстакла промјене у њиховом понашању. Ове санкције обично укључују ограничавање или забрану трговине, финансијских трансакција или других облика економске интеракције с циљем постизања одређених политичких или сигурносних циљева.

За Форбес БиХ ексклузивно говори амерички амбасадор у Босни и Херцеговини, Мајкл Марфи и појашњава да ће Сједињене Америчке Државе увијек штитити своје интересе на Балкану док је у фокусу јавности вербални рат предсједника Републике Српске Милорада Додика, и управо америчког амбасадора. Амбасадор га оптужује да економски уништава ентитет, а да најгоре тек слиједи, Додик то све негира. 

“Додик можда не признаје наше санкције, али наше санкције итекако признају Додика. У јавности санкционисане особе, без обзира ко су оне,  често кажу да их санкције не дотичу, али рећи ћу Вам нешто, приватно итекако троше много времена и новца да сиђу с црне листе,”рекао је Марфи.

Разлози за увођење санкција могу варирати, укључујући људска права, нуклеарни програми, тероризам, регионалну стабилност или кршење међународног права. Сједињене Америчке Државе обично сарађују са савезницима и међународним организацијама како би координирале примјену санкција и покушале постићи ширу међународну подршку. Међутим, у неким случајевима, САД могу наметнути једностране санкције, без одобрења других земаља.

Ко је све на “црној листи”

Црна листа САД-а значи да сва имовина санкционисаних особа које су у САД-у или у посједу, или под контролом особа из САД-а, је блокирана и мора се пријавити ОФАЦ-у. Пракса је показала да је једини досадашњи ефекат санкција био престанак пословања са банкама у страном власништву.

Сједињене Америчке Државе могу наметнути економске санкције на различите начине, укључујући:

Ограничавање приступа одређеним финанцијским институцијама или забрана одређених врста финанцијских трансакција; постављање ограничења на увоз и извоз робе између САД-а и циљане земље; потпуна забрана трговине с одређеном земљом; ограничавање путовања одређених појединаца или чланова владе; блокирање имовине појединаца или ентитета којима су наметнуте санкције.

Ово је листа санкционианих појединаца америчког Стате Департмента:

Функционалност санкција у реалном времену

Посљедице се виде и на другим странама, властима је све теже доћи до нових извора финансирања буџета, нису овај пут изашли на међународно тржиште да прикупе новац, за отплату дугова као што су то радили у претходном периоду задужујући се на бечкој и лондонској берзи.

“Ми смо били јасни да ћемо користити ауторитет како бисмо појединце, које сматрамо одговорним, пропорционално санкционисали за сваки тип неприхватљивог понашања.” – појашњава амерички амбасадор у Босни и Херцеговини.

Једна од кључних карактеристика америчких санкција је и та да они који су на црним америчким листама, не могу путовати у САД, пословати, имати рачуне, нити располагати евентуалном имовином на територији САД-а или куповати исту.

Но санкције су много више од тога. Џон Шмит, први директор Одјела за контролу стране имовине (ОФАЦ) при Министарству финансија САД, је раније за Н1 појаснио и сљедеће:

“Имајте на уму да се америчке санкције примјењују на особе из САД-а, на америчке компаније, у јурисдикцији Сједињених Држава. Дакле, оно што санкције уопште значе је да ја као Американац, ниједна америчка компанија, ниједан амерички појединац или ентитет не можемо имати посла са било којим појединцем или ентитетом који је стављен на листу санкција. Незаконито је да било ко то ради.

Дакле, они могу имати широке импликације због широких ефеката америчких компанија, америчког долара и других, како се користе широм свијета. Сада, иако је фокус на Американцима, то такођер значи да особе које нису из САД-а не могу користити људе попут мене, не могу користити амерички долар. Не могу користити робу поријеклом из САД-а у било којој ствари која се може односити на санкционисане стране.

Дакле, то би утицало на Вас, у Вашем региону, утицало би на било кога било гдје у свијету. Не можете укључити особе из САД или технологије или финансијске услуге и било шта што има везе са овим људима или овим компанијама.”

Проблем и отварање рачуна у иностранству

У разговору с појединим стручњацима из банкарског сектора, проблем за појединце који су на америчкој црној листи, могло би бити и евентуално отварање рачуна у иностранству, с обзиром на то да банке, иако нису америчке, имају дискреционо право да одбију сарадњу с лицима која јесу дио америчких санкција, и то, кажу нам, није риједак случај.

Врло тешко је пронаћи финансијску институцију која не ради по америчким стандардима или нема никаквог контакта с САД-ом. Кажу из банкарског сектора, особама с црне америчке листе отежано је отварање банковних рачуна, али и само картично плаћање.

Не раде странице Владе РС, бијег у виртуални свијет Србије

Вијест о томе да су интернет странице институција Републике Српске почетком новембра биле недоступне за претраживање, многи су одмах повезали с претходним одлукама Американаца да појединце у Републици Српској ставе на америчку црну листу. Наиме, Влада Републике Српске користила је домену америчке компаније Версигн.

Уредник портала Цапитал.ба Синиша Вукелић сматра како ће Влада Републике Српске узети српску домену РС, умјесто босанскохерцеговачку БА, коју је спомињао професор Мрдовић, као што је то учинио претходно и предсједник ентитета, Милорад Додик након што му је угашен званични Yоутубе канал. Но, бијег у виртуални свијет Републике Србије, тек је један од проблема с којим се санкционисани појединци могу суочити. Битно је да ће посљедице осјетити и грађани, напомиње Вукелић.

“Блокирањем портала Владе Републике Српске, инспектората, предсједника РС, један је од очитих примјера какве су посљедице уколико се налазите на црној листи. То је само једна од посљедица. Претпоставка је шта се десило, када дођете на црну листу, свим компанијама америчким је препорука да не смију сарађивати са таквим лицима. Компанија код које је, претпостављам, похрањен и закупљен сервер наших институција је америчка компанија која је послушала своју власт и вјероватно отказала ту услугу.

То је запрепашћујуће јер и грађани Републике Српске трпе ту посљедицу јер им је ускраћено електронско комуницирање и сазнавање информација од највише извршне власти у Републици Српској. Не можете доћи до прописа, не можете бити обавијештени о неким конкурсима, тендерима итд”, каже Вукелић за Н1.

Без Европе у санкционисању појединаца и партнера

Санкције које су Сједињене Америчке Државе увеле против истакнутих бх. појединаца због наводне уплетености у корупцију и нарушавање демокрације у земљи вјероватно неће имати озбиљан учинак на ниво корумпираности и демократског назадовања, те је битно да Wасхингтон увјери Еуропску унију да се придружи овим и будућим санкцијама, сматра Ивана Страднер, савјетница Фонда за заштиту демократије.

“Санкционисане стране имају мало пословних веза са Сједињеним Државама. Као такво, убјеђивање Европске уније да се придружи овим и будућим санкцијама против лоших актера у БиХ, је круцијално, јер такви актери више послују и путују Европом”, предлаже Стаднер.

Вијеће Европске уније донијело одлуку којом се “проширују оквирне мјере на појединце или субјекте” који подривају стабилност БиХ.

Директан утицај америчких санкција на грађане

Док су санкције намјењене извршавању притиска на владу или политичаре одређене земље ради постизања промјена у њиховом понашању, оне често имају директан утјецај на грађане те земље. Санкције могу ограничити трговину, изазвати инфлацију, смањити економски раст и узроковати незапосленост, што директно погађа животни стандард грађана. 

Санкције могу отежати пружање хуманитарне помоћи, што може имати озбиљне посљедице по здравље и добробит цивилног становништва. Грађани могу имати отежан приступ основним потребама попут хране, лијекова и других нужности због поремећаја у снабдијевању узрокованим санкцијама. Повећање економске несигурности и опште незадовољство могу подстаћи политичке немире или промјене које нису увијек у интересу стабилности. Санкције могу имати и социјалне посљедице, укључујући смањење приступа образовању и здравственој заштити.

(Форбес.ба)