Кинези траже додатне гаранције за ХЕ „Бук Бијела“

– Кинеске фирме које су доставиле понуде за изградњу хидроелектране „Бук Бијела“ затражиле су додатне гаранције од Владе Републике Српске како би потписале уговор за овај пројекат вриједан 250 милиона евра. Као разлог су навели спорове који се о овој хидроелектрани воде пред Уставним судом БиХ и УНЕСЦО-ом,  сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 30.11.2023 | 16:27

Хидроелектрана „Бук Бијела“ је заједнички пројекат „Електропривреде Републике Српске“ и „Електропривреде Србије“ вриједан 250 милиона евра.

Од тог износа “Електропривреда Србије” ће обезбиједити 51 одсто средстава, а “Електропривреда РС” 49 одсто, колико износи и учешће двије електропривреде у заједничком предузећу „ХЕС Горна Дрина“.

Хидроелектрану по систему „кључ у руке“ требало би да гради једна од три кинеске компаније које су прије неколико мјесеци доставиле понуде, а ријеч је о компанијама, „Донгфанг Елецтриц Цорпоратион“, „Поwер Цхина“ и „Енергy Цхина“.

Осим изградње, фирма која буде изабрана за извођача требало би да обезбиједи и финансирање, док ће за враћање кредита гарантовати владе РС и Србије.

Иако је од достављања понуда прошло већ четири мјесеца, одлука о извођачу још није донесена.

Ђокић: Некоректни потези Кинеза

Један од главних разлога за то је, како сазнајемо, захтјев који су ове компаније испоставиле владама Српске и Србије. Наиме, Кинези су затражили додатне гаранције о овом пројекту, наводећи као разлог спорове који се о њему воде пред Уставним судом БиХ и УНЕСЦО-ом.

Према нашим информацијама кинеске банке не желе да финансирају овај пројекат док ситуација не буде потпуно чиста, односно док се не ријеше оба спора која се воде у вези са овим пројектом вриједним пола милијарде марака.

Како сазнајемо, власти РС не брине много спор пред УНЕСЦО-ом, већ онај пред Уставним судом за који се тренутно не види рјешење.

Наиме, Уставни суд БиХ је по захтјеву 24 посланика Представничког дома парламента БиХ још половином 2021. године утврдио да постоје правне дилеме у вези са додјелом концесије за овај пројекат те наложио Комисији за концесије БиХ да у року од три мјесеца ријеши спор.

Од тада је прошло више од двије године, Комисија одлуку још није донијела, а предмет је због неизвршавања одлука Уставног суда БиХ завршио у тужилаштву.

Иако су припремни радови на пројекту у међувремену приведени крају и три кинеске компаније доставиле понуде за изградњу, сада долази до новог заплета, јер су и Кинези опрезни због овог спора.

Министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић потврдио је за ЦАПИТАЛ да су кинеске компаније које су доставиле понуду тражиле одговор у вези са тим споровима како би одлучиле да ли ће прихватити да уђу у пројекат.

Њихов захтјев сматра некоректним.

„Кинези су жељели да имају јасан одговор на та два питања. Међутим, то нису коректна питања са њихове стране јер они нису инвеститор. Рекао сам им да што се тиче Уставног суда не можемо дати гаранцију јер ми немамо ту надлежност“, рекао је Ђокић.

Он је поновио став да Уставни суд БиХ нема надлежност да одлучује о овом питању, додајући да би се „БиХ сигурно суочила са арбитражом тешком више од милијарду евра уколико би тај суд донио одлуку која би ишла на штету економских интереса РС“.

„Још није изабрана ниједна од те три фирме и још увијек је у току евалуација њихових понуда. Ове компаније су и даље у игри“, тврди Ђокић.

Избор најповољнијег понуђача пролонгиран до прољећа

Предсједник Управног одбора предузећа „ХЕС Горња Дрина“ Милан Баштинац за ЦАПИТАЛ каже да њега Кинези званично нису обавијестили да траже додатне гаранције, али да имају упите с њихове стране о статусу предмета који се води пред Уставним судом БиХ.

Каже да је у току евалуација техничког и финансијског дијела понуда која ће, због своје комплексности, највјероватније бити пролонгирана до прољећа.

„До краја децембра ћемо завршити припремне радове који су, такође, пролонгирани из објективних разлога. Тренутно се ради остала пројектна документација везано за мрестилиште за рибу које је саставни дио пројекта и обавеза по еколошкој дозволи“, каже Баштинац.

Када је у питању спор који се води о овом пројекту, Баштинац каже да Српска и даље сматра да Уставни суд БиХ не може донијети одлуку која би била у супротности са досадашњим одлукама и сагласностима Владе РС.

„Хидроелекрана се гради 11 километара од границе са Црном Гором, а Дрина у горњем дијелу тока није гранична ријека што аутоматски имплицира да је питање концесије потпуно у надлежности Републике Српске“, тврди Баштинац.

Питања о захтјевима Кинеза и ставу Србије упутили смо и Министарству рударства и енергетике Србије и „Електропривреди Србије“, али одговор нисмо добили.

Подсјећамо, посланицима из Федерације БиХ који  су поднијели апелацију Уставном суду БиХ било је спорно то што је концесију за овај пројекат додијелила Република Српска, а не БиХ, јер се, како су тврдили, ради о “међудржавном” пројекту.

Након што је утврдио да постоје правне дилеме, Уставни суд је наложио Комисији за концесије БиХ да у року од три мјесеца ријеши спор.

Како тај рок није испоштован, Уставни суд БиХ је Комисији продужавао рок, али она и даље није поступила по налогу суда, због чега су донијели рјешење о неизвршењу њихове одлуке.

Комисија за концесије БиХ због нерада на мети тужилаштва

У Уставном суду БиХ за ЦАПИТАЛ су рекли да након што су донијели рјешења о неизвршењу од 2. децембра 2021. године и 19. јануара 2023. године, нису добили повратну информацију од Тужилаштва БиХ у вези непоступања Комисије за концесије БиХ.

„Након доношења такве одлуке на Тужилаштву БиХ, као истражном органу, је да прикупи све релевантне информације и разлоге због којих „извршилац“ није поступио по налогу Уставног суда, односно због којих није извршена коначна и обвезујућа одлука овог суда“, наводи се у одговору Уставног суда БиХ на питање у вези са предметом ХЕ „Бук Бијела“.

Да одлука или рјешење овог проблема није ни на видику потврђује предсједник Комисије за концесије БиХ Миломир Амовић.

Амовић за ЦАПИТАЛ каже да је Тужилаштво БиХ од њих тражило одређену документацију у вези са овим предметом, да су они ту документацију доставили и да од тада немају никаквих информација шта се по том питању дешава.

Казао је да Комисија која би требало да има седам чланова, тренутно функционише са четири члана којима су истекли мандати.

Ова четири члана заједно са три члана Комисије за концесије РС чине заједничку комисију која би, по налогу Уставног суда БиХ, требала да донесе коначну одлуку о томе да ли је Комисија за концесије РС могла да одобри концесију за ХЕ „Бук Бијела“ или је о томе требала да одлучује Комисија за концесије БиХ.

„Проблем је што нас један од чланова Комисије Менсур Шехагић опструише. Он није желио да присуствује сједницама наводећи хиљаду различитих разлога. Због тога нисмо имали кворум да одржимо сједницу на којој би се могла донијети одлука. Зато смо донијели одређене закључке у којима смо навели да не видимо шта је спорно у том предмету и те закључке смо доставили Уставном суду. Међутим, Уставни суд тражи одлуку, а ми је не може донијети зато што немамо кворум“, рекао је Амовић.

Спор о ХЕ Бук Бијела и пред Унесцом

Поред спора пред Уставним судом БиХ, о хидроелектрани „Бук Бијела“ се води спор и пред УНЕСЦО-ом који је око потенцијалног нарушавања заштићеног подручја Дурмитора покренула Црна Гора.

Министар Ђокић каже да је Црна Гора раније дала подршку овом пројекту и да не види због чега би сада то био проблем.

Истакао је да ће заједно са министарском рударства и енергетике Србије Дубравком Ђедовић Хандановић ускоро посјетити и Црну Гору и разговарати са њеним предсједником и ресорним министром како би потврдили сагласност црногорске стране за овај пројекат.

Подсјећамо, најнижу понуду за градњу хидроелектране „Бук Бијела“ у Фочи „тешку“ 248 милиона евра доставила је компанија „Донгфанг Елецтриц Цорпоратион“.

„Поwер Цхина“ понудила је да овај посао уради за 263 милиона евра, док је понуда компаније „Енергy Цхина“ за милион скупља и износи 264 милиона евра.

Осим изградње, фирма која буде изабрана за извођача треба да обезбиједи и финансирање, односно планирана је изградња по систему „кључ у руке“, тако да ће се при одабиру најповољније понуде гледати и услови финансирања.

ХЕ „Бук Бијела“ је дио је пројекта хидроенергетски систем Горња Дрина који осим ове предвиђа градњу још двије хидроелектране које ће заједнички градити Србија и Република Српска.

Вриједност прве хидроелектране, односно ХЕ „Бук Бијела“ је око 250 милиона евра, док је вриједност укупне инвестиције процијењена на око 520 милиона евра.

Камен темељац за „Бук Бијелу“ положили у мају 2021. године премијери Српске и Србије Радован Вишковић и Ана Брнабић, након чега су кренули спорови који и данас коче овај пројекат.

Кинеске фирме већ раде на два велика енергетска пројекта у Српској, а ријеч је о хидроелектранама „Дабар“ и „Бистрица“.

(Цапитал) Фото: Цапитал