Пљуште кривичне пријаве, власт спрема нови закон

Након што је у медијима објављено да је окружним тужилаштвима у Бањалуци и Источном Сарајеву већ поднесено више од 20 кривичних пријава и извјештаја за кривично дјело клевета, отвара се питање да ли у атмосфери нових напада на новинаре и медије, можемо очекивати додатне притиске и све мањи простор за професионално и слободно информисање? Нејасно је и шта се може очекивати од новог закона о медијима који представници власти у посљедњим данима интензивно најављују?

Република Српска 26.11.2023 | 20:02

Упозорења противника криминализације јавне ријечи већ се показују као оправдана, а кривичне пријаве за клевету не престају да стижу у тужилаштва широм Републике Српске. Како се поступа са пријавама из тужилаштава не откривају, па се многи у оквиру медијске заједнице питају како ће тужиоци поступити?

"Још је тешко говорити имамо тих случајева пријављених. сад је само питање како ће реаговати правосуђе? Како ће реаговати тужилаштво, а како судови? Мислим да ни они у овом моменту нису припремљени за тај закон и како ће све то функционисати вјероватно ћемо видјети у наредном периоду", сматра новинар Ердуан Катана.

Пракса поступања са оваквим предметима у Републици Српској деценијама не постоји, па како сазнајемо, многи тужиоци практично не знају шта да раде са кривичним пријавама за клевету. Док новинари страхују како ће изгледати прво евентуално процесуирање на овај начин, представници власти у томе што пљуште кривичне пријаве не виде ништа спорно.

"Ја лично ако ме питате то ништа неће промијенити ни овај закон који се назива криминализација клевете то суштински ништа неће промијенити у раду". каже предсједник НСРС Ненад Стевандић.

Новинар: А кривичне пријаве?

Стевандић: Било их је и раније",

"Ја не видим зашто иако знам савршено зашто се то ради, појединцима не одговара, али Република Српска је дала најбољи могући одговор на то питање, а то је да је формирала најширу могућу радну групу за израду закона о медијима", каже премијер Радован Вишковић. 

Он увјерава да се неће мијешати у суштинске одредбе закона о медијима и да ће га само технички уредити на основу онога што кажу чланови радне групе и упутити у Народну скупштину.

Међутим, поједини медијски радници, који су чланови радне групе истичу да Републици Српској јесте потребан закон о медијима који би повећао транспарентност власништва, ријешио питање фантомских портала иза којих често стоје политичке партије, као и дефинисао права и обавезе новинара и медија.

Политичка атмосфера, начин и вријеме у којем се закон о медијима најављује, не остављају превише оптимизма.

"Специфично је што толико година тражимо закон о медијима, а никако да га добијемо и онда смо га добили са клеветом и законом о НВО, тако да је то негдје страх медијске заједнице зашто иде у истом том неком периоду кад иду ова два закона која су врло критична за медије", каже уредник у Независним новинама Сандра Гојковић - Арбутина. 

Криминализација јавне ријечи, усвајање нацрта закона о страним агентима и најава доношења закона о медијима, уз истовремене нападе, пријетње новинарима и тврдње највиших званичника да се медији прислушкују, кажу у невладином сектору, јасно показују шта је крајњи циљ.

"Цијели овај сет закона говори да живимо у једном аутократском систему у којем је Милорад Додик тај недодирљиви човјек и који доноси законе не да би заштитио грађане Републике Српске већ супротно - да би заштитио интерес свој и своје политичке партије. Јер управо су на мети и организације цивилног друштва, медији, али и грађани који критикују сам систем", каже Милица Пралица из Удружења грађана Оштра нула. 

Сценарио којег се прибојавамо, кажу у овој организцији, је гашење бројних медија и смањење интензитета или чак престанак постојања слободног и критичког извјештавања.

(БН) Фото: БН