Робни дефицит Српске скоро 1,5 милијарди марака

Робни дефицит Републике Српске у првих 10 мјесеци ове године износио је 1,47 милијарди КМ, показују подаци Завода за статистику РС. Како пише у овим подацима, спољнотрговинска размјена у овом периоду је износила 10.185.542.000 КМ.

Република Српска 25.11.2023 | 10:00

"У периоду јануар - октобар 2023. године остварен је извоз у вриједности од 4.355.562.000 КМ, што је за 3,6% мање него у периоду јануар - октобар 2022. године. Увоз је у 10 мјесеци ове године био вриједан 5.829.980.000 КМ, што је за један одсто мање него у периоду јануар - октобар 2022, док је проценат покривености увоза извозом износио 74,7%", наводи се у подацима Завода.

Додаје се да је у октобру 2023. године остварен извоз у вриједности од 441 милион КМ, што је за 3,7% мање него у октобру 2022. године, те увоз у вриједности од 600 милиона КМ, што је за 10,4% мање него у октобру 2022. године, док је проценат покривености увоза извозом износио 73,5%.

"У погледу географске дистрибуције робне размјене Републике Српске са иностранством, у периоду јануар - октобар 2023. године највише се, од укупно оствареног извоза, извозило у Србију и то у вриједности од 729 милиона КМ (16,7%) и у Хрватску 675 милиона КМ (15,5%). У истом периоду највише се, од укупно оствареног увоза, увозило из Србије и то у вриједности од 932 милиона КМ (16%) и из Италије, у вриједности од 913 милиона КМ (15,7%)", истиче се у овим подацима.

Највеће учешће у извозу у периоду јануар - октобар 2023. године остварује електрична енергија са 459 милиона КМ, што износи 10,5% од укупног извоза, док највеће учешће у увозу остварују нафтна уља и уља добијена од битуменозних минерала (осим сирових), са укупном вриједношћу од 435 милиона КМ, што износи 7,5% од укупног увоза.

Драган Глигорић, професор Економског факултета Универзитета у Бањалуци, рекао је за "Независне новине" да, ако се гледа неки дугорочнији период, покривеност увоза извозом расте.

"Оно што је чињеница јесте да Република Српска нема могућност предузимања било каквих мјера у области трговине, па тако ни БиХ, јер се једноставно налазимо у процесу либерализације, процесу приступања ЕУ и тако даље. У том контексту не постоји могућност да било којим мјерама ограничења увоза стимулишемо домаћу производњу и на неки начин поправимо спољнотрговински биланс. Са друге стране, ми смо мала земља која је отворена и по самој дефиницији мале и отворене привреде су ослоњене значајно на увоз и извоз. Такође, ми се налазимо на периферији ЕУ, а знамо да земље Европске уније великим дијелом субвенционише своју пољопривредну производњу и остале произвођаче, тако да смо у одређеним сегментима неконкурентни", објашњава Глигорић.

Додаје да можемо постићи одређен напредак тако што бисмо се специјализовали у производњи производа са вишом додатом вриједношћу, како бисмо се у глобалним ланцима добављача покушали позиционирати у производњи производа гдје се остварују већи профити.

"Такође, ми сви као потрошачи можемо да помогнемо и поправимо стање спољнотрговинског дефицита на начин да купујемо домаће производе. Оно што има највећи ефекат на смањење увоза и спољнотрговинског дефицита може бити свијест потрошача да купују домаће", појаснио је Глигорић.

(Независне) Фото: Илустрација/кеyдифференцес