Слабљење инфлације и благ опоравак економије у БиХ?

У наредне двије године очекује се опоравак економске активности и даље слабљење инфлаторних притисака, навели су из Централне банке БиХ коментаришући најновије пројекције инфлације и БДП-а.

Босна и Херцеговина 24.11.2023 | 08:29

Тако су навели да прогнозирају инфлацију од 6,3 одсто, што је за 1,4 процентна поена ниже у односу на пројекцију из маја, док је очекивани раст реалног бруто домаћег производа (БДП) непромијењен и износи 1,6 одсто.

"У наредној години, усљед нових информација о слабљењу спољне тражње, али и перзистентне инфлације која умањује реалну потрошњу домаћинстава, предвиђа се нешто нижи реални економски раст у односу на мајски круг пројекција, до нивоа од 2,1 одсто", истакли су из Централне банке БиХ.

Додали су да, према првим процјенама, раст економске активности би могао бити интензивиран 2025. године при стопи од 3,5 одсто.

"И даље наглашавамо да се економија не налази у класичном пословном циклусу, те да су процијењене вриједности реалног БДП-а, његових компоненти и осталих макроекономских варијабли, изложене изузетно високом степену неизвјесности. Оцјењујемо како су ризици за инфлацију изнад прогнозиране виши у односу на први круг пројекција у овој години. Геополитички глобални ризици врше притисак на цијене енергената и осталих сировина на свјетском тржишту. Такође, највећи дио инфлаторних притисака је тренутно посљедица раста домаћих цијена, а могућ је и даљи раст цијена енергије и рада на домаћем тржишту", казали су из Централне банке.

Славиша Раковић, економски аналитичар, рекао је за "Независне новине" да ови подаци указују да је потребно пропитати се шта је уопште покретач ове свјетске инфлације.

"Оваква инфлација, у смислу висине, требало је да да боље резултате у смислу раста, тако да је све ово што се дешава апсолутно ван шема предвидивости. За раст БДП-а потребне су инвестиције и домаће и стране, али очигледно је да су инвестиције у благом застоју. С друге стране, БиХ је таква земља, ако гледамо регију, која најмање чини да инвестиције буду атрактивне", појаснио је Раковић.

Економиста Игор Гавран каже да све говори коментар о "интензивираном расту од 3,5 одсто" као "најоптимистичнији сценарио" у цијелом разматраном периоду.

"Ми смо тако ниско пали да тим темпом раста ни наши унуци немају шта чекати ни чему се надати, а камоли ми. Ми већ толико година имамо просјечно мизеран раст (било је статистичких изузетака, али само фиктивних, јер какву вриједност има виша стопа раста једне године ако је претходне била рецесија). А такозвано успоравање инфлације, чак и ако се оствари, опет значи само наставак раста цијена. Нема суштинског побољшања без пада цијена", рекао је Гавран за "Независне новине".

Додао је да је нереално да ће примања толико расти да надокнаде сва поскупљења, а огроман број грађана уопште нема редовна и нормална примања.

"И све ове процјене и овако скромне и обесхрабрујуће може као кулу од карата срушити повећање цијене струје које се очито припрема што се тиче унутрашњих фактора. Вањски попут цијене нафте или плина нису под нашом контролом, али би барем дјелимично могли бити да, рецимо, власти коначно ставе у функцију нафтне терминале и акумулирају резерве горива за случај новог знатног раста цијена.

Недавно су се у ФБиХ похвалили обновом управне зграде терминала, што је као лош виц. Па зар је стварно приоритет и основна сврха те фирме нечија канцеларија или су сами терминали и резерве нафте?", нагласио је Гавран.

Додао је да ни ове процјене и стање које видимо око себе не дају основа за оптимизам.

"У најмању руку наговјештавају наставак агоније ако и не буде даљег погоршања. Да бисмо умјесто тога имали побољшање и промјене које ће водити много бољим резултатима од ових прогноза, морали бисмо имати озбиљне економске реформе, али томе нема ни назнака. Извоз нам континуирано пада, а једина реакција власти је констатација да је то посљедица кризе у ЕУ као нашем највећем извозник тржишту. Као да остатак свијета не постоји и ми морамо чекати опоравак ЕУ да бисмо извозили", закључио је Гавран.

(Независне) Фото: БН