"Попис политичко, а не математичко питање у БиХ"

Колико би становништва било, која би била национална и полна заступљеност, колико има младих, који број грађана је отишао?

Босна и Херцеговина 23.11.2023 | 10:15

Ово су само нека од питања на које ове године Босна и Херцеговина неће имати одговор, јер није провела попис становништва, упркос томе што је од посљедњег прошло тачно десет година.

Управо је попис становништва један од услова за чланство у Европској унији, како се наводи у посљедњем извјештају о напретку. То је обавеза земље као кандидата за чланство, јер ниједна држава не може постати чланица без пописа.

Из Делегације Европске уније у БиХ кажу за Радио Слободна Европа (РСЕ) како се тражи усвајање мапе пута за припрему за попис становништва. Указују и на чињеницу на спорост у припремама сљедећег пописа становништва.

"Једва да је направљен неки напредак у припремама за сљедећи попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, те није постигнут ни договор око потребних прописа између укључених институција", навели су у Делегацији ЕУ у БиХ за РСЕ.

Слично мисле и у Еуростату, статистичкој агенцији Европске уније.

Наводе како се ради о важној компоненти у усклађивању са захтјевима постављеним у Поглављу 18 ацqуис-а ЕУ под називом "Статистика", у којем се наводе стандарди и захтјеви који се односе на статистички систем.

Сви захтјеви из Европске уније нису наишли на разумијевање код бх. власти које до сада нису направиле ниједан корак да до пописа дође.

Према попису из 2013. године, у БиХ је живјело око 3,5 милиона становника.

У Савјету министара 'нико не прича о попису'

"Од састанака на којима сам ја био присутан, није било ријечи о попису становништва, а мислим да то није тема која је у овом тренутку приоритет било кога у БиХ".

Овако је на упит РСЕ о попису становништва одговорио Ненад Нешић, министар безбједности Босне и Херцеговине. Он је лидер Демократског народног савеза и блиски коалициони партнер Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика.

Министарство безбједности је једно од државних министарстава које је имало задужења у попису 2013. године. Укључена су била још и Министарство одбране, Министарство за људска права и избјеглице, те Министарство вањских послова.

Севлид Хуртић, министар за људска права и избјеглице и лидер странке Босанскохерцеговачки зелени за РСЕ је навео како у Савјету министара БиХ "нико не прича о попису".

"Нема никакве активности поводом пописа у Босни и Херцеговини. Наравно да је то туга и жалост, да требамо имати сваких десет година попис. Не расправља се о њему, не разговара, нити, колико ја знам, у догледно вријеме ни планира", рекао је Хуртић, не желећи да коментарише разлоге такве ситуације.

За попис становништва је потребна политичка сагласност, истиче Елмедин Конаковић, министар иностраних послова БиХ и предсједник партије Народ и Правда, а на питање зашто нема политичке сагласности и ко се противи попису, није могао дати конкретан одговор.

"Да будем искрен, никада нико није рекао 'нећу то', али кад год бисмо то отварали, нико није показивао неки велики интерес за то", каже Конаковић.

Додаје како је тренутно приоритет испуњавање 14 приоритета из Мишљења Европске комисије за БиХ, те да очекује да би се и попис, као дио европске агенде могао наћи на дневном реду.

Конаковић је мишљења да би нови попис показао колико је грађана напустило Босну и Херцеговину.

"Можда зато неки политичари бјеже од те теме. Не сматрају је приоритетном", рекао је Конаковић, не именујући који су то политичари.

Шта је до сада урађено на припреми пописа?

За спровођење пописа становништва задужена је Агенција за статистику БиХ која то треба да уради у сарадњи са заводима за статистику два бх. ентитета.

Но, да би попис био проведен, потребно је да буде усвојен Закон о попису на државном нивоу.

Савјет министара БиХ још 2019. године задужио је Агенцију за статистику да почне активности у вези са припремом потребног закона.

Формиран је радни тим, али у Агенцији за статистику БиХ за РСЕ наводе да се ради о "закоченом процесу", не наводећи докле је стигла припрема Закона о попису БиХ.

У одговору није прецизирано ни када би сљедећи попис становништва у БиХ могао бити одржан.

Истовремено, у Републичкој агенцији за статистику Републике Српске, једног од два бх. ентитета, навели су да процес стоји од половине 2021. године.

"Тачно 12. марта 2021. године нама је дошао текст преднацрта Закона о попису. Ми смо коментаре, приједлоге измјена и сугестија на тај текст послали у предвиђеном року у априлу исте године. И отприлике на томе се стало. Након тога, ми нисмо добили никакву повратну информацију везану за активности око тог Закона", рекао је за РСЕ Жељко Асентић, помоћник директора Завода за статистику Републике Српске.

Асентић каже да су у Заводу за статистику Републике Српске "опредијељени" да се попис становништва у БиХ одржи.

А директор Завода за статистику другог бх. ентитета Емир Кремић, није могао могао рећи ништа у вези текста закона.

"То су састанци који су одржани, значи сви материјали који су припремљени, урађени, достављени су Агенцији за статистику БиХ. Ово је све што могу да кажем. У име Федералног завода за статистику могу да кажем да континуирано колеге раде заиста на припремама, на ажурирањима", рекао је Кремић.

Закон о попису становништва треба да дефинише вријеме провођења пописа становништва домаћинстава и станова, буџет и основне смјернице за методологију рада те начин прикупљања података.

Александар Трифуновић, уредник Магазина "Бука", напомиње да је попис становништва у БиХ и даље политичко, а не математичко питање.

"У атмосфери овој којој смо, резултати пописа сигурно не би показали право стање, јер је чињеница да нас никад мање није било од рата на овамо. Свјетска банка, чини ми се и многе међународне институције, неформално баратају са цифром да нас нема више од два милиона", рекао је Трифуновић за РСЕ.

Савјет министара БиХ још 2019. године задужио је Агенцију за статистику да почне активности у вези са припремом потребног закона.

Формиран је радни тим, али у Агенцији за статистику БиХ за РСЕ наводе да се ради о "закоченом процесу", не наводећи докле је стигла припрема Закона о попису БиХ.

У одговору није прецизирано ни када би сљедећи попис становништва у БиХ могао бити одржан.

Истовремено, у Републичкој агенцији за статистику Републике Српске, једног од два бх. ентитета, навели су да процес стоји од половине 2021. године.

"Тачно 12. марта 2021. године нама је дошао текст преднацрта Закона о попису. Ми смо коментаре, приједлоге измјена и сугестија на тај текст послали у предвиђеном року у априлу исте године. И отприлике на томе се стало. Након тога, ми нисмо добили никакву повратну информацију везану за активности око тог Закона", рекао је за РСЕ Жељко Асентић, помоћник директора Завода за статистику РС.

Асентић каже да су у Заводу за статистику РС "опредијељени" да се попис становништва у БиХ одржи.

А директор Завода за статистику другог бх. ентитета Емир Кремић, није могао могао рећи ништа у вези текста закона.

"То су састанци који су одржани, значи сви материјали који су припремљени, урађени, достављени су Агенцији за статистику БиХ. Ово је све што могу да кажем. У име Федералног завода за статистику могу да кажем да континуирано колеге раде заиста на припремама, на ажурирањима", рекао је Кремић.

Закон о попису становништва треба да дефинише вријеме провођења пописа становништва домаћинстава и станова, буџет и основне смјернице за методологију рада те начин прикупљања података.

Александар Трифуновић, уредник Магазина "Бука", напомиње да је попис становништва у БиХ и даље политичко, а не математичко питање.

"У атмосфери овој којој смо, резултати пописа сигурно не би показали право стање, јер је чињеница да нас никад мање није било од рата на овамо. Свјетска банка, чини ми се и многе међународне институције, неформално баратају са цифром да нас нема више од два милиона", рекао је Трифуновић за РСЕ.

Зашто је битан попис становништва?

Босна и Херцеговина тренутно нема тачне податке о броју становника, нити било којем другом битном демографском податку, с обзиром на доступне податке о масовном одласку, прије свега младих и образованих људи, упозорава Амер Осмић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву.

Осмић за РСЕ наводи да су подаци из пописа "кључ за многе важне документе за развој Босне и Херцеговине".

"Ми, нажалост, сада све ствари радимо на основу података из 2013. године, а знамо да је дошло до великог броја миграцијских кретања, што становништва унутар БиХ", каже Осмић.

Он је мишљења да се мора промијенити фокус према попису становништва, да се то не доживљава као политичко, већ есенцијално друштвено питање.

Додаје да је у посљедњој деценији било евидентно "пражњење" дијелова Босне и Херцеговине.

Највећи одљев становништва се види, по његовим ријечима, у сјевероисточним и сјеверозападном дијелу БиХ, те у регији средње Босне.
Шта кажу тренутне процјене о броју становника?

У Агенцији за статистику БиХ истичу да је према њиховим задњим процјенама, у 2022. години у Босни и Херцеговини било око 3,4 милиона становника.

Међутим, признају да тај податак није показатељ правог стања.

"Ова се процјена ради само на основу виталне статистике (броја рођених и умрлих) у односу на број становника из пописа становништва из 2013. године, а не обухвата податке о екстерној миграцији становништва (пресељењу особа из једне државе у другу)", кажу у Агенцији за статистику БиХ на упит РСЕ.

У одговору се додаје и да нема података о напуштању БиХ "због недостатка административних евиденција о људима који се исељавају/усељавају из/у БиХ".

Институт за друштвена истраживања Факултета политичких наука у Сарајеву, по ријечима Анеса Осмића, истраживањима је дошао до податка да у БиХ има "далеко мање" од 3,2 милиона грађана.

Према резултатима пописа становништва из 2013. у БиХ је живјело 3.531.159 сталних становника. Од тога, у Федерацији БиХ 2.219.220 (62,85 посто), у Републици Српској 1.228.423 (34,79 посто), те у Дистрикту Брчко 83.516 становника (2,37 посто).

Једини послијератни попис у БиХ коштао је око 45 милиона марака (22,5 милиона евра).

Прије 2013. године попис становништва у БиХ је урађен 1991. године.

Тада је у БиХ живјело 4,3 милиона становника.

Подаци из тог пописа користили су се више од двадесет година, иако су се након рата структура становништва и број становника БиХ у потпуности измијенили.

(РСЕ) Фото: Илустрација/ХИ)