Више прикупљеног новца од ПДВ-а, а мање општинама

Милијарде народног новца пуне државну касу. Поново су забиљежени рекордни приходи од индиректних пореза на нивоу БиХ, али и пад по истом основу у буџету Републике Српске. Зашто?

Република Српска 11.11.2023 | 19:43

У првих 10 мјесеци по основу индиректних пореза у државну касу слило се 8 милијарди 800 милиона марака, односно 588 милиона КМ више него лани. Међутим, упркос овом расту у ребалансу буџета Српске дошло је до пада прихода по овом основу у односу на првобитно планирани буџет.

“Процјењујемо да ће индиректни порези бити мањи за 50 милиона марака. Иначе раст тих пореза је 4,9 %. Ми смо планирали да ће бити 7,5 % али ни на ниову БиХ раст тих прихода није достигао 7% . Зашто смо имали пад? Један од разлога је што је повећан буџет БиХ за 150 милиона након нашег доношења буџета.”, изјавила је Зора Видовић, министар финансија Републике Српске.

Буџет бх. институција повећан је за 23% што је 155 милиона марака мање у буџету Српске за ову годину.

“СНСД је управо тај који је подржао такав закон и њиховим гласањем повећао се буџет Оружаних снага, наводно неуставних, антидејтонских институција, затим правосудних као што су ВСТС БиХ, Тужилаштво БиХ, Уставни суд БиХ… Њихови буџети су значајно повећани, а нама у ребалансу 50 милиона мање.”, наглашава  Мирјана Орашанин, економиста и посланик СДС у НС Републике Српске.

То највише погађа локалне заједнице. Све општине у Републици Српској добиле су 13,7 милиона марака мање,  изјавила је министарка финансија.

Тако је буџет Бијељине за првих 6 мјесеци мањи за 8% прихода од индирекнтих пореза, општина Тесилић за 7%, општина Источна Илиџа добила је 9,4 % мање прихода, истиче Орашанин и додаје да су то значајни приходи за реализацију пројеката и опстанак тих локалних заједница.

Буџет Српске је у константном дефициту. Ребаланс предвиђа за милијарду 161 милион марака веће задужење. Истовремено, Фискални савјет упозорава да Републици Српској пријети неликвидност уколико настави овако.

“Ствар је врло једноставна: подигне се кредит, исплате се плате и пензије. Те плате и пензије улазе у друштвени производ, а та средства која добију корисници плата и пензија се потроше, наплате се порези, то иде у финансирање буџета, објашњава економиста  Алекса Милојевић.  

“Ми живимо од иностранства 70% то је трагична ситуација. Ми од 10 милијарди зарадимо само 3 милијарде, а трошимо 10.”, наводи Милојевић.

Зато свакодевно троше грађани. Са сваким купљеним литром горива издвајају од 30 до 45 пфенинга у државну касу.

“Ако говоримо о акцизама на нафту и нафтне деривате онда је по том основу у 9 мјесеци 2023. укупно прикупљено 348 милиона КМ. То су само акцизе.

Поред акциза  када говоримо о путарини за изградњу путева која износи 0,15 КМ по литру деривата додатно је прикупљено 168 милиона марака у овој  години, а за путарину за изградњу аутопутева и реконструкцију осталих путева је прикупљено 279 милиона КМ.”, изјавио је за БН Ратко Ковачевић, портпарол УиО БиХ.

Проблем је што немамо намјенску употребу зараде од акциза, каже економиста Алекса Милојевић. Умјесто у изградњу аутопутева и инфраструктурни развој, за шта су и намијењени, ови приходи одлазе у текућу потрошњу.

(БН)