Бијег педофила, дивљање хулигана, капитулација полиције... Како смо постали немоћно друштво?

Систем у кризи, одсуство заштите и растуће насиље!

Човјек са ограниченим способностима кретања, с вјештачким куком, осуђени педофил побјегао је овдашњој полицији из суднице и још га нису нашли.

Прије неки дан хулигани су дивљали Модричом, уз пратњу полиције, прецизније полиција се возила иза њих не ометајући иживљавање на грађанима.

Немоћ је додатно поткована одлуком да због уземирености грађана радно вријеме кафана у Модричи буде скраћено, полиција је тако признала потпуну капитулацију пред насилницима и послала поруку становницима да је боље да не излазе.

Што је јако чудно, јер ако излазите барем сте једном морали видјети те рације са двадесетак полицијских возила, том истом полицијом у моћном издању под маскама и пуном борбеном опремом како под виком и дугим цијевима улазе у клубове и деру се на људе, док поједини гости од стреса доживљавају нападе. Ујутро након рације објаве да су заплијенили пар грама неке дроге, јефтиније би нас изашло да су послали неког у Амстердам да купи легално неку већу количину барем за похвалити се заплијеном.

Почетком ове године је полиција саопштила нападнутим активистима да је боље да напусте Републику Српску јер нико не може да им гарантује безбједност?! Хулигани који су их напали никад нису приведени правди.

Сјетићемо се како се прије пар година на градском тргу у Бањалуци иста та полиција шепурила демонстрирајући силу над играчкама, да добро сте прочитали, играчкама и женама припадницима покрета Правда за Давида, ловила их је као зечеве по граду, притварала. Зато што је знали да су у питању васпитана и ненасилна дјеца, могло им се, шепурити се и иживљавати, писати пријаве.

Кад је тврдо, онда ништа, боље не замјерити се, јер ко зна на кога могу налетити, ко те насилнике штити, јер нема такве слободе израза без неке фаце иза. Моћ једног друштва не мјери се патриотским паролама и величинама застава објешених по кружним токовима, не, она се мјери по томе колико су најслабији појединици тог друштва заштићени и колико се осјећају сигурно.

Томе служи полиција, да заштити, а не да констатује да за то нису способни или да се шепури по парадама. А ми смо незаштићени.

Јер ако то кажу из полиције, а то су сами рекли, да нису способни да заштите житеља овог друштва, било ког, онда овај систем не постоји као уређен систем, већ као предворје анархије. А то је већ зајебано, јер живимо у друштву у ком је насиље постало пожељна активност, данас смо на Бука објавили да је од почетка године забиљежено 50 случајева вршњачког насиља, а нико од надлежних ни да се почеше због тога.

Сад је само питање да ли неће, не знају или заиста не могу да се супроставе насиљу које су посадили својом насилном политиком свуд гдје су могли.

У чекању одговора, пазите се, јер нема ко други да вас пази.

(Александар Трифуновић/Бука) Фото: Фацебоок/Паwел Куцзyнски