Био једном један краљ

Био једном један краљ. Иако на трону није наслиједио свог оца, већ му је круну подарио његов дотадашњи велики опонент, он је имао све одлике правог краља.

Поше: Дарко Момић Чкаља

Његова ријеч је била закон. Оно што он каже беспоговорно се поштовало и по потреби претакало у закон. Ништа у краљевству није могло да се ради без његове сагласности и у сваком озбиљнијем послу имао је свој удио. Али није одувијек било тако.

Кад је добио круну, наслиједио је краљевство на које су насртали са свих страна, покушавајући да га укину и отму његове шуме, воде, ријеке... Успио је да заустави те бруталне нападе и стане на крај захтјевима за укидање краљевства, чиме је заслужио велико поштовање и подршку поданика. Али са том великом подршком није знао да се носи и почео је да се понаша као апсолутни владар.

Прво је продао највећу фирму у краљевству и добијени новац дао за изградњу великог дворца из кога је столовао. Дио пара уложио је у изградњу путева, санацију старих зграда и изградњу спортских дворана широм краљевства, тако да није све паре проћердао.

Направио је посебну "банку" преко које је дијелио паре. Захваљујући повољним каматама, млади брачни парови ријешили су своја стамбена питања. Они су захвални краљу и уредно враћају кредите, али својим блиским поданицима шаком и капом је давао кредите директно преко те "банке", а они их нису враћали. (Банка је на крају одлучила да све те кредите прода, брзо се сазнало који адвокат и чијим парама ће их откупити, али то већ није бајка).

Од оног краља са почетка владавине кога је огромна већина поданика подржавала и поштовала, полако је остајала само блиједа сјенка, јер је све мање марио за њихове проблеме. Повремено би им повећао плате и пензије, али није много марио за то што бројни поданици напуштају краљевство, одводећи цијеле породице у туђину.

Почео је да се задужује и узима кредите од кога стигне, не питајући колика је камата. Почео је да се свађа с ким стигне и да изазива кавге. Највећу кавгу запометнуо је са самозваним царем који се појавио ниоткуда и почео да намеће законе у његовом краљевству. За разлику од комшијских владара, краљ се супротставио самозваном цару, оптужујући га да је гори од свих ранијих царева који су наметали законе и смјењивали краљеве. Због тога се нашао и пред судом и под санкцијама најмоћнијег цара са Запада.

За супротстављање том самозваном цару добијао је подршку најоданијих поданика, али обични народ, па чак и појединци са његовог двора полако су почели да му окрећу леђа. Најбогатији поданици и велепосједници почели су да гунђају страхујући да ће велике силе које подржавају самозваног цара угрозити њихове богате посједе.

У краљевству је недостајало све више пара, а краљ се нашао у додатном проблему, јер није могао да се ослони на свог пријатеља и моћног цара са Истока који је започео велики рат. Подршку и помоћ му је давао само угарски краљ, али то није било довољно да умири незадовољне поданике. Послао је велику делегацију на Далеки исток у земљу великог црвеног цара, надајући се да ће од њега добити подршку и заштиту.

За то вријеме, проблеми у краљевству су се гомилали, а краљ је изгубио повјерење у све око себе, осим у свога Славка. Почео је да прогони слободоумне становнике краљевства, називајући их најпогрднијим именима и чинећи све да их ућутка. Није видио да је проблем на другој страни и да су они који су захваљујући њему стекли огромно богатство постајали све незадовољнији.

Краљ се борио да остане на челу краљевства и заштити своје велике посједе и имовину, али и да заштити имовину краљевства на коју су све жешће насртале комшије уз подршку великих сила. За то вријеме, гунђање најбогатијих поданика полако се претварало у све гласније негодовање. Због привилегија које им је дао, нису се отворено супротстављали краљу, али су му иза леђа чинили све да заштите своје посједе и имовину. И живјели су тако срећно до краја суђења.

П.С. Боби вели да је свака сличност са стварним личностима и догађајима случајна.

(Независне) Фото: Бањалукатравел/Илустрација