Закон о ВСТВ БиХ у фокусу највиших домаћих и европских експерата

Измјене Закона о Високом судском и тужилачком вијећу Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ) значајна су прекретница у процесу јачања транспарентности и независности правосудног система, али и на путу приближавања БиХ Европској унији.

Босна и Херцеговина 09.11.2023 | 18:49

Међутим, новим Законом о ВСТВ-у БиХ, који ће бити усвојен наредне године, бит ће неопходно уклонити постојеће препреке које спречавају спровођење и суштинско дјеловање овог Закона, закључено је на Седмој годишњој конференцији Правосудног форума за БиХ, која се данас одржала у Сарајеву. 

Правосудни форум за БиХ под називом "Независност и непристраност правосуђа", који организују невладина организација АИРЕ центар и Уставни суд БиХ, уз подршку Високог судског и тужилачког вијећа БиХ, окупио је преко 70 предсједника, судија и представника највиших бх. правосудних институција, судије Европског суда за људска права, те представнике међународних организација и цивилног друштва.

“Овогодишњи Правосудни форум за БиХ посветили смо једном од најзначајнијих тренутака у реформи бх. правосуђа, када је усвојен Закон о измјенама и допунама Закона о ВСТВ-у БиХ. Већ дужи низ година, овај Закон је предмет бројних расправа, извјештаја,  анализа, и јавних дискусија, те привлачи пажњу како стручне правосудне заједнице, тако и шире јавности. У којој мјери су усвојене измјене одговориле очекивањима, и које кораке је неопходно направити на путу даљње реформе бх. правосуђа ― данас смо имали прилику чути од правних стручњака и свих релевантних актера”, казала је Биљана Браитхwаите, директорица Програма за Западни Балкан АИРЕ центра, на отварању конференције. 

Валерија Галић, предсједница Уставног суда БиХ, у свом уводном обраћању нагласила је како ВСТВ БиХ, као независна и непристрана институција, има велику улогу на путу остварења судске власти, и од самих почетака када је формирана представљала је аутономију правне професије. 

"Сматрам да Закон о измјенама и допунама Закона о ВСТВ-у БиХ представља почетак једне озбиљне реформе правосуђа у БиХ. Познато је да је овај закон један од четири кључна закона из препорука за приближавање БиХ Европској унији", казала је Галић.

Халил Лагумџија, предсједник ВСТВ БиХ, поздравио је усвајање измјена Закона о ВСТВ-у БиХ, нагласивши да је Савјет  годинама указивао на неопходност његових измјена.

“Сматрамо да ће одређене одредбе Закона, као што је успостава Одјела за провођење поступка по извјештајима и активности које ће се проводити унутар тог одјела, у смислу провјере података из финансијских извјештаја судија и тужилаца, у значајној мјери ојачати интегритет и одговорност носилаца правосудних функција”, казао је Лагумџија.

“Међутим, услијед бојазни да би због одређених ентитетских и кантоналних прописа, поступак провјере могао бити отежан, сматрамо да би леx специјалис одредбе Закона о ВСТВ-у БиХ могле ријешити ово, потенцијално, питање непроводивости закона”, додао је Лагумџија. 

Златко М. Кнежевић, потпредсједник Уставног суда БиХ и члан Венецијанске комисије, нагласио је да се Венецијанска комисија, савјетодавно тијело Вијећа Европе за уставна питања, у неколико наврата бавила темом Закона о ВСТВ-у БиХ и давала јасне препоруке, почев од мишљења о правној сигурности и независности правосуђа у БиХ из 2012. године, преко мишљења о нацрту закона о ВСТВ-у БиХ из 2014. године, па све до мишљења из 2021. године. 

“У свим мишљењима се истиче неколико ставова: нужност, бар функционалне раздвојености (ако не и формалне) подвијећа за судије и тужиоце; нужност потпуног прецизирања дисциплинске одговорности судија, тужилаца и чланова ВСТВ-а БиХ; нужност судске заштите након дисциплинског поступка; а у актуелном мишљењу и врло критична оцјена јединице за интегритет, гдје се посебно наглашава нејасност одредби о функционалној независности, саставу и раду те јединице. Стога је наша данашња расправа на трагу врло критичних оцјена међународних организација, као што је ‘Извјештај експерта о стању владавине права у Босни и Херцеговини’ (Прибеов извјештај), али и прегледа новоусвојеног текста и његовог успоређивања с датим мишљењима”, казао је Кнежевић.

Јулиан Реиллy, британски амбасадор у БиХ, је на отварању Форума објаснио како правосудна реформа мора бити усмјерена како би имала ефекат, те да се те обавезе потом требају и имплементирати. 

“Надам се да ће наредни законодавни кораци, укључујући и доношење новог 'свеобухватног' Закона о ВСТВ-у БиХ бити храбри и довести до неопходних и суштинских промјена у постојећем правном оквиру. Промјена које ће омогућити испуњење циљева постављених пред БиХ, укључујући функционалну владавину права и потпуно независно правосуђе”, казао је Реиллy. 

У оквиру панел дискусије, Давор Буноза, министар правде БиХ, осврнуо се на ставове Министарства о новим измјенама Закона о ВСТВ-у БиХ.

“Није довољно да се разговара о проблемима у правосуђу а без да се доиста желе ријешити ти проблеми. Измјене и допуне Закона о ВСТВ-у БиХ нису савршене, али представљају велики напредак у односу на стање какво сада имамо", казао је Буноза.

Ивана Корајлић, извршна директорица невладине организације Транспаренцy Интернатионал БиХ, казала је како је сам процес измјена Закона о ВСТВ-у БиХ показао да нема довољно воље да се заиста уведу ефикасни механизми одговорности и интегритета у правосуђу.

“Након четири године рада усвојено рјешење већ сада доводи до проблема у имплементацији и оставља простор да прописани механизми надзора буду обесмишљени. Због тога постаје још важније да се процес израде новог Закона учини транспарентним и инклузивним, иако већ сада можемо претпоставити колики ће отпор бити усвајању свеобухватног  рјешења, ако су постојале оволике опструкције и манипулације у процесу ‘хитних’ измјена”, казала је Корајлић.

Марко Бошњак, замјеник предсједника Европског суда за људска права (ЕСЉП), Арнфинн Бåрдсен, предсједник одјељења ЕСЉП, и Леди Бианку, бивши судија ЕСЉП и судија Уставног суда БиХ, указали су на главне изазове овог Суда у вези с осигуравањем независности и непристраности, али и на важност да БиХ усклади своје правосудне реформе с европским стандардима, а посебно стандардима успостављеним Европском конвенцијом о људским правима и Венецијанском комисијом, који су од суштинског значаја за ЕУ амбиције БиХ.

Правосудни форум за БиХ, који је организован уз подршку Владе Уједињеног Краљевства, је годишњи догађај који окупља представнике највиших бх. и европских правосудних институција, међународних и невладиних организација, те међународно признате експерте,  у циљу побољшања примјене Европске конвенције о људским правима и темељним слободама и потпоре правосудном систему БиХ у процесу припреме за европске интеграције.

Форум доприноси додатном унапређењу сарадње међу највишим судским инстанцама у БиХ, те хармонизацији и уједначавању домаће судске праксе с европским стандардима, а тиме и правној сигурности свих грађана у БиХ, каже се у саопштењу.

(БН) Фото: Уступљена фотографија