„Алумина“ жели да у Зворнику спаљује европски отпад

Компанија „Алумина“ из Зворника планира да уз угаљ који користи за загријавање фабрике ложи и РДФ гориво направљено из комуналног и индустријског отпада увезеног из Европске уније. Ову идеју још од раније разматрају и у управи предузећа Рудник и термоелектрана Гацко, уз велико противљење мјештана.

Алумина планира да модификује два котла на угаљ и да у њих поред овог енергента убацује 10 одсто РДФ горива.

Овај модел се увелико развија, а урађена је и претходна процјена утицаја на животну средину.

У њој се наводи да је циљ смањити потрошњу угља уз добијање више топлотне енергије, а успут смањити загађење животне средине кроз мању производњу пепела и емисија штетних гасова.

С обзиром да у Републици Српској не постоји ни једно постројење за производњу РДФ – а, „Алумина“ га планира увозити из ЕУ.

„Приликом увоза у сврху коришћења РДФ на постојећим котловима на угаљ водиће се рачуна о економским показатељима обухватајући квалитет горива, понуда РДФ, дужини транспорта приликом испоруке и слично. Прекогранично кретање отпада и извјештавање о спаљеним количинама спровешће се у складу са позитивно правним прописима Републике Српске и земље чланице ЕУ из које се буде РДФ набављао, односно увозио“, пише у студији.

У њој се напомиње да би се увезено гориво користило искључиво за властите потребе.

Поред интервенција на котловима, биће постављена и опрема за дозирање, а биће и изграђено складиште за РДФ.

Од складишта ће се РДФ транспортовати затвореним тракастим транспортерима према котловима.

План је да се у просјеку око 2,5 тоне сваког сата мијеша са угљем.

Састав РДФ горива углавном чини папир, пластика, текстил, гума и дрво.

У свом саставу садржи тешке метале због чега се производи у контролисаним условима и гдје се строго пази контрола квалитета.

„РДФ у свом саставу садржи тешке метале. Метали који немају способност испарења завршавају у шљаци након суспаљивања заједно са угљем. Испарљиви метали чине саставни дио димних гасова и могу испуштањем завршити у ваздуху. Међутим, ниска температура гасова на излазу из система пећ-млин не оставља могућност да се у димним гасовима појаве паре тешких метала. Ипак, опасност представља уколико би у процес ушла жива, која лако испарава, а паре су јој отровне. Због тога је прије употребе потребно лабораторијски испитати састав отпада“, упозорава се у студији.

Подсјећамо, ЦАПИТАЛ је у мају ове године писао и о плановима управе РиТЕ Гацко када је ово гориво у питању.

Њихова намјера је да у пећима Термоелектране дневно спаљују до 1.200 тона РДФ горива, с тим да би у почетној експерименталној фази дневна потрошња била 360 тона.

Еколози огорчени

Међутим, испитивање могућности спаљивања отпада изазвало је оштро противљење грађана и синдиката РиТЕ који сматрају да је то недопустиво.

Денис Жишко из Центра за екологију и енергију из Тузле у разговору за наш портал каже како све иде у правцу да Босна и Херцеговина постане спалионица европског отпада.

Он каже да већ дуже вријеме постоји притисак на Западном Балкану за увођење овог горива као енергента.

„Тај притисак иде од стране душебрижника који нам продају технологију и нуде енергент да би се уствари ријешили свог проблема, односно свог отпада који треба да трује наше грађане“, каже Жишко.

Он подсјећа да БиХ нема производњу овог горива. Да би се то промјенило потребно је да се успостави примарна селекција отпада и његово раздвајање.

Међутим, према његовој оцјени, РДФ није гориво будућности те у том правцу не треба превише размишљати.

„То би било бацање пара и губљење времена јер ће се и спаљивање РДФ-а у процесу декарбонизације укинути“, каже наш саговорник.

(Цапитал)