Сецесионистички потези РС коче напредак ка ЕУ

– Конкретно, РС је позвала уставне судије да поднесу оставке и усвојио закон који одређује да се одлуке Уставног суда неће проводити, позивајући се на то да то доводи у питање ауторитет, интегритет и несметано функционисање Уставног суда и кршење уставног и правног поретка земље.

Република Српска, такође, је увела кривичне казне за клевету, које озбиљно утичу на окружење за цивилно друштво и ограничавају слободу изражавања и слободу медија, што представља велики корак уназад у заштити основних права.

Нацрт закона који циља групе цивилног друштва као „стране агенте“ усвојила је у првом читању скупштина РС. Ако се коначно усвоји овај закон, то би додатно поткопало ефикасно функционисање демократије и означило би још један корак за жаљење и неоспорно велики корак уназад – наводи се у извјештају и додаје:

- Сецесионистички потези који подривају јединственост, суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни субјективитет земље истовремено подривају напредак у приступању ЕУ.

Осврнули су се на интервенције високог представника у БиХ Кристијана Шмита, којег власти Републике Српске не признају.

У извјештају се подсјећа да је контактна тачка с Европолом коначно је почела са радом у јуну 2023. године те да је Савјет министара, такође, усвојио сет нацрта закона, посебно о интегритету у правосуђу; превенцији тортуре (означавање омбудсмана као националног превентивног механизма); странци; и слободи приступа информацијама.

Одређени број одлука Уставног суда, како се наводи, тек требају да се у потпуности проведу, укључујући и питање државе имовине.

– Уставни суд је суспендовао или укинуо неколико правних и политичких аката Републике Српске. Руководство Српске одлучно је да проводи такве законе ипак, угрожавајући правну безбједност. Народна скупштина РС сазвала је на државном нивоу уставне судије да поднесу оставке, а у јуну 2023. године легализовала необјављивање одлука високог представника и непровођење уставних одлука Суда, доводећи у питање ауторитет и интегритет Уставног суда и кршење уставног и правног поретка земље. Скупштине оба ентитета би требале брзо именовати судије на упражњена судијска мјеста и осигурати пуни састав Уставног суда – наглашено је у извјештају.

Истиче се да су још потребне уставне и изборне реформе да би се Устав ускладио с Европском конвенцијом о људским правима, у складу са судском праксом Сејдић-Финци.

– Нису предузети никакви кораци за развој социо-економских реформи у складу с препорукама Европске комисије и са заједничким закључцима економског и финансијског дијалога. Континуиране протекционистичке мјере су предмет забринутости у имплементацији ССП. Политички дијалог у оквиру ССП обновљен је након његове политичке блокаде 2021.-2022. Босна и Херцеговина још није израдила национални план за усвајање правне тековине ЕУ, како то захтијева САА – истакнуто је у извјештају.

У извјештају је наведено да је Република Српска заступала стајалиште да остане неутрално када је ријеч о руској агресији на Украјину.

Наводи се да Босна и Херцеговина треба подузети битне кораке за побољшање укупног функционирања јавне управе осигуравањем професионалне и деполитизоване државне службе и координисан приступ креирању политике на нивоу цијеле земље.

Босна и Херцеговина је, како пише у извјештају, у раној фази припрема када је у питању правосуђе.

Истакнуто и да је Народна скупштина Републике Српске позвала уставне судије на нивоу БиХ да поднесу оставке и легализовала непровођење одлука Уставног суда, доводећи у питање ауторитет и интегритет Уставног суда и кршење уставног и правног поретка земље.

– Босна и Херцеговина се налази између ране фазе и одређеног нивоа припреме превенције и борбе против корупције и организованог криминала. Није постигнут напредак у борби против корупције. Одређени напредак је постигнут у борби против организираног криминала – пише у Извјештају ЕК.

Истакнуто је да постоје системски недостаци у оперативној сарадњи између органа за провођење закона и борбе против организираног криминала, због неусклађеног кривичног законодавства, слабе институционалне координације и врло ограничене размјене обавјештајних података.

Криминалне организације, како се наводи у извјештају, користе правне и административне рупе, док је полиција “је “осјетљива због петљања политике”.

(БН) Фото:Анадолија