Афера "Кисеоник": Врло је чудно и занимљиво да на одлуку тужилаштва није уложена жалба

Афера „Кисеоник“, друга највећа у пандемији корона након афере „Респиратори“, тресла је мјесецима цијелу БиХ.

Република Српска 07.11.2023 | 20:02

У априлу 2022. огласило се Републичко јавно тужилаштво Републике Српске које је установило да не постоје докази да су Ален Шеранић, Владо Ђајић и Станислав Чађо дјеловали као организована криминална група, те су други дио кривичне пријаве (кривична дјела против здравља људи, саобраћаја, привреде и платног промета) уступили Окружном јавном тужилаштву Бања Лука на поступање.

А онда је Окружно тужилаштво је готово у тајности у јуну ове године обуставило истрагу јер како су навели нема назнака да је почињено кривично дјело.

У септембру 2021. године, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић поднио је кривичне пријаве против премијера Српске Радована Вишковића, ресорног министра Алена Шеранића, власника фирме ТГТ ТехноГас Лакташи Станислава Чађе која је снабдијевала УКЦ спорним кисеоником као и против директора УКЦ-а Владе Ђајића. Међутим, након више од годину дана, истрага је обустављена у јуну ове године, тихо и скоро у тајности. Из Окружног јавног тужилаштва за БН кажу да на тужилачку одлуку није уложена притужба.

И тако је афера кисеоник правосудно „обрисана“ а њени актери наставили су борбу на политичком пољу, које се за њих показало једино битним. Међутим, јавност је на  крају остала ускраћена за бројне одговоре, уз остале и оно кључно: Да ли је кисеоник у УКЦ-у био технички и – уколико није – како је медицински кисеоник могла увозити фирма која није била регистрована као велетрговац.

А фирма која је спорна у цијелом случају је ТГТ Техногас из Лакташа у власништву Станислава Чађе, бившег министра унутрашњих послова у Влади Српске. Она није имала дозволу од Агенције за лијекове БиХ за увоз медицинског кисеоника. Међутим, то није спријечило УКЦ да набавља од њих кисеоник и да га даје пацијентима. Изгледа да за правосуђе Републике Српске животи и здравље пацијената УКЦ-а током пандемије нису били угрожени, иако су умјесто медицинског примали технички кисеоник, каже Драшко Станивуковић, подносилац кривичних пријава.

„Нас интересује да нам тужилаштво каже каква је то држава у којој фирма која је регистрована за технички кисеоник који служи за аутомеханичаре лимаре  може продати тај кисеоник клиничком центру ми не знамо шта је било у тим боцама али знамо шта је у папирима прошло“, каже Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке (ПДП).

Ипак, можда не би било ни кривичне пријаве нити истраге да невладина организација Транспаренси није тражила од Агенције за лијекове БиХ да покрене инспекцијски надзор јер су поједине здравствене установе набављале кисеоник од добављача који немају потврду за промет лијековима. 

„Знамо да постоје одређени трендови да они који су тренутно на власти нису ништа криви док обнашају функције док видимо у ФБиХ да се отварају разни случајеви и процесуирају бивши функционери нажалост то овако функционише у бих они који имају власт су заштићени од било  каквог кривичног гоњења“, каже Срђан Траљић, Транспаренсy Интернатионал БиХ.

- Врло је чудно и занимљиво да на одлуку тужилаштва није уложена жалба, јер су постојали документи који су указивали на то да је било неправилности, каже бивши министар здравља Слободан Станић.

С друге стране, каже он, ако је све што је било наведено у тужби лаж, како су тврдили Владо Ђајић, Ален Шеранић и Станислав Чађо, зашто они нису покренули контратужбу.

„Ако је стварно све тако и ако је обустављена истрага било би логично да они поднесу кривичну пријаву ако није све то дио ширег процеса да поднесу пријаву за лажно пријављивање и подношење кривичне пријаве односно да поднесу пријаву за узнемиравање јавности која је настала афером кисеоник. Они то неће урадити јер кад би урадили онај ко је пријавио драшко би узео тим адвоката и кренуло би у другом правцу“, истиче бивши министар здравља.

И није само афера Кисеоник обиљежила пандемију вируса корона.

Један од најупечатљивијих примјера злоупотреба у вријеме пандемије је била и набавка покретне болнице коју је Република Српска крајем марта 2020. године набавила за 3,6 милиона марака. Стручњаци кажу да су све мане и недостаци здравственог система на које се упозоравало годинама,у пандемији  изашли на површину. Тад се показало да су многима умјесто добробити грађана и њиховог здравља, на првом мјесту лични интереси. 

(БН) Фото: Архив