БиХ на листи за праћење због пада грађанских слобода

Након усвајања сета закона Републике Српске којим се одбацује надлежност Уставног суда БиХ, криминализација јавне ријечи те предложеног Нацрта закона о непрофитним организацијама, БиХ је додана на листу за праћење земаља у којима је забиљежен пад грађанских слобода, саопштила је међународна организација Цивицус Монитор.

Босна и Херцеговина 05.11.2023 | 20:14

Угрожавање људских права и нарушавање кључних елемената Дејтонског споразума, доношење закона који утичу на правосуђе, али суђење Милораду Додику и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Милошу Лукићу – све су то разлози због којих је БиХ завршила на листи за праћење агенције Цивикус Монитор. Из Центра за људска права кажу да се овдје глас јавности уопште не чује, а то значи да ћемо на крају имати законе који су противни стандардима људских права чиме ће се ограничити ионако већ ограничена људска права код нас. 

„Јасно је да људска права никад нису била на листи приоритета нити власти у РС ни на нивоу БиХ међутим у посљедње вријеме са свим овим законским иницијативама прије свега са криминализацијом клевете сада са новим законом о непрофитним организацијама јасно је да се у будућност креће са још већом рестрикцијом датих права и са ограничењима која нису потребна у једном друштву које жели да се назове демократским“, сматра  Дејан Лучка, Центар за људска права БЛ.

Ни упозорење делегације ЕУ, ни америчке амбасаде па,чини се, ни ова листа праћења БиХ -  ништа не утиче на власт у Српској да повуче законе и размисли колико су људска права угрожена јер се ствара утисак да је демократија само на папиру, а у стварности не постоји, поручују из невладиног сектора. 

„Очигледно никакви притисци који скоро и не постоје не значе ништа за наше доносиоце одлука будући да се велики новац и инвестиције добијају у јавном сектору из држава ЕУ они их подржавају на тај начин све измјене и допуне закона пролазе без икаквог већег отпора. Очигледно да ће доћи до угрожавања људских слобода у првом реду  и слободе удруживања и слободе говора уколико се овај тренд не заустави у једном ентитету то ће се проширити на цијелу државу“, истиче Дамјан Ожеговић, Транспаренси Интернатионал БиХ.

Увођењем строге забране “политичких активности“ цивилном друштву и непрофитним медијима који се финансирају из иностранства, било би забрањено дискутовати о питањима од јавног интереса јер би се све одвијало под пријетњом гашења или казненог гоњења. Поставља се питање да ли је прави циљ аутоцензура?

„Наше правосуђе ништа није радило у том смислу да побољша амбијент у коме овде људи разговарају и ја сам увјерен да и ови нови рестриктивни закони ништа неће донијети сем почетне репресије да се људи сами аутоцензуришу јер нису сви правници и не знају шта како треба да раде и и то је била и циљ и намјера хајде да се они сами цензуришу као прије 50 година  и то је то“, каже Милко Грмуша, потпредсједник ПДП-а.

Листа је заснована на подацима које је прикупио Цивицус Монитор, а који прати стање грађанских слобода у 197 земаља и територија користећи податке истраживачких партнера широм свијета, а поред БиХ, најновија листа укључује Бангладеш, Еквадор, Сенегал и Уједињене Арапске Емирате.

(БН) Фото: БН