ИТ сектор у сивој зони, фирме траже пореске олакшице

Највеће ИТ фирме траже од власти Републике Српске да их ослободи плаћања пореза и доприноса за плате које прелазе 4.000 КМ како би се ријешио проблем сиве зоне која је све израженија у овом профитабилном сектору.

Република Српска 31.10.2023 | 08:02

Према подацима Удружења за информационо-комуникационе технологије (ИКТ) при Привредној комори РС, нето плата програмера у Српској се креће између 6.000 и 7.000 КМ, док је према званичним подацима Пореске управе РС она далеко мања износи око 1.700 КМ.

Шта се дешава?

Наиме, како би избјегли плаћање пореза и доприноса на износ реалне плате која износи 6.000 КМ и више, дио фирми и запослених у овом сектору рјешење је видио у оснивању самосталних предузетничких радњи (с.п.).

Послодавац у том случају раднику дио плате на који су плаћени сви порези и доприноси уплаћује регуларно, док други, углавном далеко већи дио иде преко с.п. чији приходи су ослобођени плаћања пореза и доприноса с обзиром на то да мали предузетници плаћају само порез од два одсто.

С обзиром на то да је ово у посљедње вријеме постала масовна појава и да фирме које не желе да користе овакве законске акробације нису конкурентне јер не могу да исплате плате радницима као оне које за те намјене користе с.п., покренута је иницијатива да се дио плате ИТ стручњака ослободи доприноса.

Приједлог је да ИТ фирме плаћају све порезе и доприносе на плате до 4.000 КМ, док би за дио примања који премашује тај износ биле ослобођене плаћања доприноса.
Узалуд плаћају доприносе на велику плату

Секретар гранског удружења за ИКТ Слободан Драгичевић за ЦАПИТАЛ појашњава да је приједлог да се за д.о.о. и а.д. привредна друштва на износе плата који прелазе највећу плату на основу које се остварује највећа пензија не плаћају доприноси и порези.

„То значи да би д.о.о. за плате које прелазе 3.500 – 4.000 КМ, уплаћивало редовне порезе и доприносе, а изнад тога држава треба да их ослободи плаћања доприноса и пореза на плате. Приједлог за с.п. је да се за нето плате које прелазе 60 одсто просјечне плате у претходној години не плаћају доприноси“, рекао је Драгичевић.

Он је појаснио да чак и ако фирме радницима плаћају доприносе на плату већу од 3.500 или 4.000 КМ њихова пензија не може бити већа од максималне која је утврђена на основу четири бода, тако да ослобађање доприноса на плате изнад тог нивоа неће имати никакав негативан утицај у будућности на пензију тих радника.

Казао је и да су наишли на разумијевање у Министарству финансија које подржава њихове приједлоге.

„Наше компаније исплаћују између 6.000 и 7.000 КМ нето плату, а то се уопште не види у подацима Пореске управе јер се плате не приказују реално и јасно је да постоји велика сива зона. Наша намјера је да држава омогући да се до платежног разреда који утиче на пензију плаћају сви порези и доприноси, а да се ИКТ ослободи плаћања доприноса за износ који прелази ту границу. Они су спремни да плате порез, али траже да им се доприноси умање“, истакао је Драгичевић.

Фирме би, додаје, на тај начин могле да буду конкурентније јер би могле да понуде веће плате, да их исплаћују директно и да имају приказан већи број запослених, а да обрт новца буде регуларан.

Каже да неке фирме чак својим запосленима препоручују да отворе с.п. и да им на тај начин пребаце средства.

Предсједник Занатско предузетничке коморе Јован Братић каже да ће компромис сигурно бити постигнут.

„Треба увести озбиљну пореску контролу. То се питање може регулисати, не смије нико бити искључив и моћи ћемо наћи компромисно рјешење, то је сигурно“, рекао је Братић.

(Цапитал) Фото: индиатимес