БиХ се празни: Све је мање новорођених, све више старијих

Босна и Херцеговина се празни. Све је мање новорођених, све више старијих, а млађе становништво одлази на запад за бољим животом. Зашто то дозвољавамо док истовремено увозимо радну снагу? Да ли је утицај демографије погубан по економију односно привреду и како то ријешити?

"Ја сам лично примјер да млади овдје не могу да оснивају породицу тако да сам и сама морала да одем, да потражим срећу на неком друом мјесту, негдје далеко. Хвала богу сада, са 40 година, добила сам прво дијете", каже једна Бијељинка која живи и Америци.

Њене ријечи поразна су чињеница стања у БиХ у којој се све мање чује плач беба, у којој громка тишина пара уши.

"У 1991. године у БиХ рођено је 67.000 дјеце, а прошле године 25.911, што је скоро троструко мање. То указује да када би се тај тренд наставио овим темпом, за 45 или 50 година БиХ са садашњих три милиона становника пала на око 1,5 милиона. Република Српска би тада пала на око 500.000 становника", каже демограф Стево Пашалић.

Зашто полако нестајемо, свима је одавно јасно.

"Политика је разлог, то што младима не дају запослење па не могу да хране дјецу. Овдје добро  живи пет одсто људи, а 95 одсто је на рубу егзистенције", истичу анкетирани грађани Добоја.

"С друге стране, они који економски добро стоје имају мање дјеце зато што желе да путују и новац троше на друге ствари", мишљења су грађани Бијељине.

Старост грађана је све већа, пензиони и здравствени фондови све све теже пуне, а у питање се доводи и напредак друштва, кажу економисти.

"Радно способно становништво је основни генератор привредног  развоја свакр земље. Дакле, очигледно је да без становништава нема привредног раста, нема потрошње. Са оволиким одливом становништва и малим природним прираштајем, Српска постаје празна љуштура у смо ми са 40 или 50 година омладина. То је поражавајући податак", сматра економиста Мирјана Орашанин.

Пашалић наводи да су најбоља  научна истраживања рађена на Западном Балкану показала да економски раст зависи од стопе укупног фертилитета. 

"Када би у једној години 10 одсто жена родило једно дијете више, односно када би се у Српској  родило 1000 дјеце више у години дана, БДП по становнику би се наредне године повећао на 0,69 одсто", наводи Пашалић.

Да ли је страх младих оправдан?

Донекле и јесте, кажу грађани, јер се фирме лако затворе и никад не зна шта доноси сутра.

Свјесни су ипак да напретка нема без рађања дјеце.

Највећи проблем БиХ ипак је исељавање становништва, па приоритет мора да буде миграциона политика, сматра Пашалић.

"Лакше је, различитим мјерама, прије свега запошљавањем, задржати 1000 људи да не напусте ове просторе, разним мјерама, него подстаћи  рађање за 1000 дјеце. Не можемо никада зауставити одлив људи, он се увијек дешавао кроз историју БиХ али можемо ублажити те трендове јер је апсурд да наши људи у пуној радној снази одлазе, а ми отварамо тржиште за раднике из афричких и азијских земаља", мишљења је Пашалић.

Пут до демографској успона је дуг и тежак али постоји. Новчана давања нису рјешење јер рјешење мора да буде системско, а у прављену стратегиије морају да буду укључене све институције, закључио је Пашалић.

(БН)