Ко ће нам остати: Медицинари и даље одлазе у Њемачку

Колико је ситуација дрматична говори још један податак Агенције - само у периоду од 7 година, од 2013. до 2020. године, у Њемачку је отишло радити 5.858 медицинских радника и његоватеља!

У 2022. години Агенција за рад и запошљавање БиХ је посредовала у запошљавању 533 особе у Њемачкој.

Ово су подаци само једне институције  које посредују у запошљавању медицинских сестара И техничара иностранству, и која не располаже подацима колико им се придружило љекара, јер се Споразум о запошљавању радника између БиХ и Њемачке односи само на медицинаре са средњом медицинском школом.

Колико је ситуација дрматична говори још један податак Агенције-  само у периоду од 7 година, од 2013. до 2020. године, у Њемачку је отишло радити 5.858 медицинских радника и његоватеља!

Нажалост тачна евиденција љекара који су напустили БиХ не постоји, међутим, илустрације ради наведимо да  податке Љекарске коморе ФБиХ,  који кажу да је БиХ је само у 2018. напустило 267 љекара. Годину раније тај број био је већи јер су БиХ напустила 362 љекара с подручја ФБиХ!

Недавно је и Љекарска комореа УСК изашла у јавност са подацима да је током 2020. године укупно 14 љекара исписано из Регистра лијечника, 2021. године из Регистра је исписано 17 љекара, а у 2022. години укупно 15. Већ је један љекар поднио захтјев за испис из Регистра од почетка 2023. године, али су истовремено истакли да иако би сви љекари који одлазе из УСК на рад негдје друго, требали у Комори затражити  брисање из евиденције, међутим, то не раде сви љекари, што само може значити да је број оних који су отишли већи.

Како је за Фену изјавио др. Заим Јатић, предсједник Удружења доктора породичне медицине ФБиХ, тренутно биХ БиХ недостаје око 50 посто специјалиста породичне медицине, наводећи да су домови здравља преоптерећени те да лијекари по пацијенту имају од 5 до 7 минута, чиме су највише занемарене превентивне активности, а што се у коначници одражава на број умрлих од кардиоваскуларних и малигних болести. Навео је и како би према резултатима пописа становништва из 2013. у БиХ требало радити око 1600 љекара породиче медицине, али да је стање у пракси сасвим другачије.

Да је ситуација лоша потврђују и посљедња истраживањима Свјетске здравствене организације која кажу да најмањи број љекара у односу на број становника на нивоу државе имају Албанија и Босни и Херцеговина. Тако у Албанији на 100.000 долази 120 љекара, што је најлошији омјер у цијелој Европи, док у Босна и Херцеговина на 100. 000 становника долази 160 љекара. Поређења ради просјек ЕУ је 362 љекара на 100.000 становника.

У истраживању које БУКА провела у години прије пандемије болнице у БиХ су вапиле за анестезиолозима, хирурзима, патолозима, радиолозима, педијатрима и психијатрима, због чега се неријетко дешавало да су пацијенти у клиничким центрима који дјелују у БиХ мјесецима морали чекати на специјалистичке прегледе.

А да је здравство у огромним проблемима, да кадар масовно одлази, да су обим посла и одговорности  огромни, док истовремено технички и технолошки уопште нисмо напредовали, за  Буку је још раније изјавио Горан Бјековић из Болнице у Зворнику и члан Главног одбора Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске.

Каже да иако нико не располаже тачним подацима колико је љекара напустило Републику Српску или Босну и Херцеговину, ради се о великим бројкама.

Разлози за одлазак су вишеструки, истиче, - лоши услови рада, лоше плате, катастрофалан однос власти и институција према медицинском кадру, па по завршетку школовања млади немају никакав мотив да се овдје запосле, а они који раде, размишљају само да оду, или су већ отишли.

“Људи више немају сигурност у неку будућност овдје. Све је постало несигурно, а подцјењивачки однос власти сувишно је и коментарисати. Више чак ни нема најава да ће бити боље, све је горе и горе. Здравство је у све већој дубиози, обим посла и одговорности су огромни, технички и технолошки уопште нисмо напредовали. Ми у болници Зворник највише се бавимо траумом - удеси, падови, повреде на раду, и ми пацијенте оперишемо техникама које смо радили прије 30, 40, па и 50 година. Комплетно здравство не напредује, нешто мало одскаче УКЦ Републике Српске, али и то је мало, а и они имају недостатак кадра”, истиче Бјековић и додаје да је застрашујуће што домаће власти не раде ништа како би понудиле алтернативу.

Напомиње и да би ситуација била далеко гора да земље са енглеским говорним подручјем траже медицински кадар, као што то раде Аустрија и Њемачка.

Стога је и даље најдоминантнији одлазак медицинских сестара и техничара, а ипак нешто мањи љекара.

Љекари из Републике Српске се, додаје, често одлучују и за одлазак у Федерацију БиХ и Србију.

Поприлично алрмантнна ситуација са медицинским кадром била је разлог и што је на посљедњем Савјету за здравље РС договорено да свим здравственим установама буде упућен допис да одговоре какво је стање кадра и шта им је потребно.

(Бука) Фото: Илустрација/Фреепик