"Од млијека зарађују они који краве нису ни видјели"

Производња млијека у Српској, тврде фармери, у сталном је паду јер су произвођачи притиснути високом цијеном производње, ниском откупном цијеном и недостатком радне снаге. Због тога су многи били принуђени да ставе катанац на мале фарме или да смањују број грла на великим, а тај тренд ће се вјероватно наставити.

Република Српска 28.10.2023 | 09:46

1996. године у Српској се рика музних крава чула са 17.600 фарми. Сада их има око 2.500. Разлог је више него јасан. Цијена млијека прије 15 година била је скоро 90 фенинга, а заједно са ПДВ-ом и премијом износила је више од марке, док је концентрат коштао мање од 50 фенинга.

“Сад је цијена млијека од 80-90 фенинга, док је конценрат од 1,80 -1,90 КМ, у зависности од квалитета. Кад сам почео да се бавим овим послом купио сам јуницу за 2.200 КМ, а она сада кошта 6000 КМ”, објашњава Небојша Ђокићм, фармер из Дворова код Бијељине.

Да Српска има најмање подстицаје за млијеко у окружењу, подсјећа Владимир Усорац, почасни предсједник Удружења прољопривредних произвођача – мљекара Републике Српске.

“У Србији је подстицај 32 фенинфа, у ФБиХ око 50 фенинга, док је код нас 25. Подстицај по грлу је у Србији 670 КМ, а ми још и не знамо колико ћемо добити. Гладне краве не могу да чекају на милостињу. Краве ричу кад су гладне, а ричемо и ми, али то не допире ни до кога”, прича Усорац.

Скупа производња, уз временске неприлике и мањак радне снаге, празне или су испразнили многе фарме. Они који се још држе, максимално су потцијењени јер од њиховог производа највише зарађују они који краве нису ни видјели, кажу фармери, а разумијевања нема.

Подсјећају да је у продавници је сурутка скупља од млијека, као и флашица воде у кафићима.

“На млијеку и осталим производима се чува социјални мир. Министарство каже да производња млијека расте. Међутим, производња расте само код оних фармера који не музу краве него државу”, истиче Усорац.

Да је производња млијека опала и у Семберији потврђују и мљекари са тог подручја али кажу да су разлог томе искључиво лоше временске прилике и недостатка хране. Откупна цијена је у овом моменту реална, каже Душко Цвијетиновић, власник једне мљекаре из Бијељине.

“Код наших коопераната се смањила мљечност по грлу због великих врућина и недостатка хране. Ми чак имамо неколико људи који су повећали бројност грла. Очекујем да ће производња расти, побољшање се већ види”, тврди Цвијетиновић.

Рјешења ипак има, кажу фармери, ако их рјешава онај ко их разумије.

“Уколико не желимо тотални колапс, потребно је хитно реаговати и спасити што се спасити може.”

У супротном ће већина грађана, како кажу, бити приморана да једног дана пије млијеко са вјештачким протеинима јер другог неће бити.

(БН) Фото: БН