Почеле припреме за увођењу скенера за наредне изборе

Према ријечима Суада Арнаутовића, предсједника ЦИК-а, ЕУ је већ помогла да се набави хардвер, односно опрема за скенирање отиска прста и личне карте, чиме би се омогућила двострука аутентификација бирача.

Европска унија и САД су спремне да помогну Централној изборној комисији БиХ и Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ да наредни избори буду одржани уз помоћ скенирања гласачких листића, отиска прста и провлачења личних карата, чиме би се једном за сва времена стало на крај сумњама у интегритет изборног процеса, јављају Независне новијне. 

Делегација ЕУ, односно Канцеларија специјалног изасланика ЕУ у Сарајеву, и УСАИД спремни су да финансирају пилот-пројекат који би у наредних неколико мјесеци омогућио набавку комплетне опреме и софтвера како би се ове технологије примијениле у пракси.

Према ријечима Суада Арнаутовића, предсједника ЦИК-а, ЕУ је већ помогла да се набави хардвер, односно опрема за скенирање отиска прста и личне карте, чиме би се омогућила двострука аутентификација бирача.

САД су, како је рекао, спремне да кроз УСАИД омогуће набавку скенера аутентификација бирача и на тај начин спријече "бугарски возови", лажне гласаче и сличне манипулације. Ова опрема, коју је набавила ЕУ, могла би "покрити" 165 бирачких мјеста у десет општина, што би било довољно да се спроведе пилот-пројекат.

Арнаутовић је за "Независне" рекао да се још чека софтвер за пренос резултата гласања са бирачких мјеста на сервер ЦИК БиХ и истакао да се нада да ће и тај софтвер ускоро бити спреман за гласачке листиће, како би се то тестно гласање спровело у потпуности, односно омогућило да бирачи гласају "ручно" као и до сада, а да након гласања убаце гласачке листиће у скенер, који би онда трансферирао све резултате и омогућио брзо обједињавање резултата.

Арнаутовић каже да ће се у наредном периоду састати сви актери у овом процесу како би се постигао договор о тачној природи овог пилот-пројекта. У игри су, како је речено, три варијанте: једна да се пилот-пројекат спроведе на симулираним изборима у првој половини наредне године, којом приликом би се грађани у изабраним општинама позвали на симулиране изборе с измишљеним именима и странкама, да се тестира комплетан процес. Друга опција је да се на сам дан локалних избора одвоји дио бирачких мјеста на којима би се гласало и кориштењем технологија, а најоптимистичнија варијанта је да се комплетни локални избори спроведу кориштењем нових технологија. Арнаутовић истиче да би ЦИК БиХ желио да чује шта о овом пројекту мисли парламент БиХ.

"Важно нам је да чујемо политичку вољу Парламентарне скупштине БиХ. Ако већ не можемо да донесемо закон, ПС би могла да усвоји политичку декларацију или изјаву којом би се могла исказати воља у ком правцу желе да идемо и да се задужи ЦИК да с техничког аспекта припреми све што је потребно. То би нама био добродошао сигнал. Сљедеће би могло бити усвајање измјена и допуна Изборног закона, јер има ствари које се тичу личних података, употребе технологија. Не захтијевају сви кораци које припремамо измјене закона, али би било најбоље да се све то у комплету регулише кроз Изборни закон", каже он.

Подсјећања ради, ЦИК је 2017. године представио неке могуће новине у изборни процес, али је расправа у парламенту прошла мимо ЦИК-а, па би закон, и да је био усвојен, био тешко примјењив. Сада ЦИК жели да искористи ауторитет ЕУ и САД и да заједно с ИДДЕЕА и осталим актерима промовише ове кораке, посебно што и ЕУ и САД све више осјећају притисак бх. јавности да не чине довољно како би политички актери кренули у јачање интегритета изборног процеса. Арнаутовић сматра да би примјена ових рјешења могла значајно унаприједити изборни процес.

"Ако се све добро припреми и контролира, у сваком погледу би то јако пуно помогло у смислу потпуне тачности изборних резултата", каже он.

(Независне) Фото: Агенције