Рејтинг БиХ је дефинитивно лош и не заслужује похвале

"Рејтинг је дефинитивно лош и нимало не заслужује похвале, јер и сам опис каже 'тренутна способност испуњавања обавеза, ризик од неиспуњавања обвеза у будућности', а спада у категорију неинвестиционих, односно шпекулативних рејтинга и тек четири нивоа изнад је најнижи инвестициони рејтинг", каже он. 

 - Босна и Херцеговина показала је економску отпорност и добро је савладала унутрашње турбуленције попут ковида-19, слабе спољне потражње и унутрашњих политичких тензија, наведено је у најновијем кварталном економском извјештају о напретку земаља кандидата и потенцијалних кандидата Европске комисије.

Како су истакли, то је разлог што је међународна агенција за рејтинг "Стандард&Поор'с" повећала кредитни рејтинг БиХ са Б на Б+.

"На ово повећање је такође утицала повољна фискална ситуација власти и предвиђени пад јавног дуга", кажу они у овом извјештају. Осим ове информације, у Европској комисији су такође објавили податке Централне банке БиХ о стабилним инфлаторним очекивањима за 2023. на нивоу нешто вишем од осам одсто, док се за 2024. годину истовремено очекује пад инфлације према висини од 5,5 одсто. 

Ипак, како истичу, економски раст је у другом кварталу изостао ако се у обзир узму и уобичајена сезонска одступања, и на висини је од 0,7 одсто, док је у претходном кварталу износио 0,6 одсто. 

"На годишњем нивоу раст бруто домаћег производа је у другом кварталу 2023. године наставио да успорава на 1,2 одсто у поређењу са 1,7 одсто у првом кварталу године, упркос повећаном расту домаће потрошње, повећаним за 1,7 одсто у поређењу с прошлом годином након негативног раста у два узастопна квартала", нагласили су они. 

Оно што би у извјештају посебно могло да забрине јесте реални пад извоза робе и услуга од чак 9,1 одсто у односу на претходну годину, а и увоз је био смањен за два одсто, што, како се тврди, указује на значајан удио робе која се увози, а уграђује се у извозне производе. 

"Када је ријеч о производњи, на раст и даље у највећој мјери утичу трговина, транспорт, угоститељство и прехрамбене услуге, док је додата вриједност у производњи мања за девет одсто у односу на прошлу годину", наглашено је у овом документу. 

Према извјештају, најбољи резултати остварени су у сектору туризма, док је у првих осам мјесеци, како је наглашено, број долазака већи за 19 одсто, а број ноћења за 14 одсто. 

"Послије наглог пада у доба пандемије, број долазака и ноћења страних туриста је у највећој мјери као прије ковида и на висини је од 70 одсто", истакли су они. 

Игор Гавран, економски аналитичар из Сарајева, за "Независне" каже да чињеница да је БиХ подигнут рејтинг са Б на Б+ не значи да је рејтинг сада добар. 

"Рејтинг је дефинитивно лош и нимало не заслужује похвале, јер и сам опис каже 'тренутна способност испуњавања обавеза, ризик од неиспуњавања обвеза у будућности', а спада у категорију неинвестиционих, односно шпекулативних рејтинга и тек четири нивоа изнад је најнижи инвестициони рејтинг", каже он. 

Он је подсјетио да је Србија овакав рејтинг имала још 2005. и већ дуже вријеме има ББ+ рејтинг. Хрватска има БББ+, а да притом, како наглашава, није ријеч о економским гигантима, већ економијама скромних карактеристика у поређењу са развијеним земљама. 

"Наравно, повећање кредитног рејтинга позитивно је и даје позитиван сигнал потенцијалним инвеститорима те омогућава повољније задуживање у случају потребе, али тек ако се убрзано настави раст кредитног рејтинга до нивоа наредне категорије и изласка из зоне шпекулација и повећаног ризика, можемо говорити о значајним помацима. Бојим се да је још много труда и много година потребно док БиХ достигне ниво којим објективно може бити задовољна, а да су и даље ризици велики да се процес преокрене и да умјесто раста имамо пад рејтинга", рекао је Гавран.

(Независне) Фото: Независне