Све што је у свијету накарадно, код нас је прихваћено

Они који воде политику од општинског, градског, републичког и државног нивоа, скоро свакодневно нас оставе без текста својим наступима. Да треба да буду културни требало би да се подразумијева, али многи од њих су своју културу показали јавним наступима. Тако дискусија у јавним институцијама све више личи на комедију, али жалосну. Како би се домаћи политичари снашли на страном терену?

Замислите политичаре са наше сцене у другим демократским земљама. Да ли би политика личног обраћања и увреда предсједника Републике Српске могла да успије у некој свјетској земљи са уређеним системом. Замислите Милорада Додика као предсједника Белгије, или Ненада Стевандића на челу парламента Аустрије.

„Не можемо рећи да не постоји популизам и екстремизам и на западу, наравно да постоји, али увијек те демократске опције превладају, тако, с тим у вези, и да се наазе на западу би добилои одређену подршку. Е сад је проблем што је код нас обрнута ситуација и те продемократске опције су код нас готово на маргинама.

Можемо рећи чак да се те либералне опције налазе негдје у оквирима статистичке грешке. Дакле код нас је доминантна маинстрим политичка опција популизам, национализам, шовинизам и ксенофобија, тако да је обрнута ситуација у односу на запад“, каже комуниколог и аналитичар Младен Бубоњић.

Овакви и слични јавни иступи особа на високим функцијама свакодневно нам буду сервирани. Добро познате особе редовно вичу са малих екрана. Иако на први поглед изгледа комично, када схватимо да од њих зависи и то колико ће нама бити добро, њихове изјаве постају трагичне. Да ли би такво понашање допустили напримјер грађани? 

„Политичари се, као и свагдје, и наши понашају онако како им грађани то допусте. Наши политичари нису нити бољи, нити гори од било којих политичара било гдје на свијету, само што је тамо грађанство и људи су много активнији и постављају много строжије критерије прихватљивог понашања својим политичким елитама.

Погледајте у Француској Макрон направи малиу, ајде рекао бих, естетску промјену закона о пензији, па се суочи са демонстрацијама, рушењима, масовним протестима, итд. Код нас људи доносе ко зна какве све, ја бих рекао чак и антицивилизацијске законе и људи не осјећају потребу да на то реагују“, истиче професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Александар Савановић.

Познаваоци домаће политичке сцене истичу да је овакав начин обраћања у јавности постао прихватљив за многе грађане. Аналитичари упозоравају да живимо у систему изопачених вриједности.

Оно што је у свијету накарадно, код нас је општеприхваћено и нормално. Међутим и свијету се биљежи све већи број скандала од стране политичких елита.

„Да бисмо имали цивилизиране политичаре, морамо имати народ који то цијени. Ми их за сада немамо и видимо да највише кличу оним политичарима који користе најгрубљу реторику, који друге вријеђају, пријете им, псују и који пријете чак и физичким насиљем.

С друге стране чак ево и запад је некако кренуо нашим пиутем, умјесто да ми идемо њиховим путем,и они су кренули па видимо да и код њих има већ пољединих политичара који користе исту реторику и вријеђају и појединачно и комплетне народе, тако да нажалост то је тај тренд друштвених мрежа, интернета, потребе за лајковима“, каже политички аналитичар Ивана Марић.

Све што народ допушта и чему прибјегава то ће и гледати, али и трпјети посљедице. Ако домаће политичке елите нису у стању да се културно понашају, поставља се питање колико су у стању да добро воде државу и државне институције и зашто им то народ дозвољава?

(БН)