Умјесто одласка ова два инжењера граде каријеру у РС

Није тајна да у данашње вријеме послодавци у РС-у имају проблеме да нађу и задрже стручне кадрове. Агенције за запошљавање имају све мање пријава на огласе, а и када нађу квалификоване раднике, тешко је задовољити услове које постављају кандидати.

Република Српска 16.10.2023 | 15:57

Са друге стране када говоримо о послодавцима који више привлаче кандидате, можемо истаћи да се реални сектор који послује на иностраном тржишту, боље котира од државног или оног који послује на нашем, јер је младим људима данас важније да унаприједе своја знања и вјештине, те да радни однос заснују у стабилним компанијама.

Српску је захватио и још један тренд, а то је пресељење унутар државе зарад запослења који и није био нешто популаран претходних година. Такав примјер нашли смо у градишком „ПМП Јелшинграду“.

Два млада инжењера машинства, већ дуго раде за ову компанију и не планирају ускоро да је напусте. Нису једини примјер, али су необични по томе што је један из Херцеговине, а други из Подриња.

Дарко Пушара је прије шест година почео радити у „ПМП Јелшинграду“, гдје је из студентсих клупа дошао до позиције пројект менаџера.

„У компанији „ПМП Јелшинград“ сам неких шест година, а овдје сам дошао тако што сам сазнао да стипендирају студенте са Машинског факултета у Бањој Луци. Видио сам њихов оглас за стипендије и посао, те сам с обзиром да ми је остао још један испит и дипломски, одмах одлучио да ступим у радни однос. Од тада сам прошао бројне едукације, усвојио знање које су ми пренијеле старије и искусније колеге, и радим на позицији пројект менаџера.“

Иако ради у Градишци, Пушара живи у Бањој Луци, гдје је дошао на студије из родног Гацка. Како каже, овај дио Републике Српске даје много више простора младим људима за рад и усавршавање, те да нема потребе да иду у иностранство.

За разлику од Пушаре који је из студентских клупа дошао у „ПМП Јелшинград“, његов колега Стефан Остојић, је имао претходног искуства када је у питању рад у струци.

„Одрастао сам у Братунцу, а факултет сам завршио на Универзитету у Источном Сарајеву. Након студија вратио сам се у Братунац гдје сам и стекао своје прво радно исусво. Истина, није ми то било једино искуство. Имао сам прилику да радим у Русији, али сам се вратио у нашу државу, јер једноставно нисам могао да се уклопим у тај систем.

Што се тиче новца, био сам задовољан, али су ми недостајали моји људи, породица, пријатељи, тадашња дјевојка, садашња супруга.

 За „ПМП Јелшинград“ сам сазнао преко пријатеља и одлучио да се пријавим за посао. Брзо сам се уклопио са колегама, а иначе радим на позицији инжењера у индустријализацији и аутоматизацији, гдје је мој задатак да радим на процесу унапређења производње.“

Остојић додаје да у „ ПМП Јелшинграду“  има све потребне услове за напредак и раст, те да му фирма пружа све оно што је очекивао од свог занимања. Како каже свакодневне едукације овдје и у иностранству говоре колико је фирми стало да јача кадрове.

Од посебних искустава инжењери Пушара и Остојић издвајају боравак и усавршавање у сједишту компаније „ПМП Индустриес“ у Италији, гдје су имали прилику да употпуне слику о озбиљности цијеле ПМП групације.

„Када видите колико је ваша компанија уствари јака и колико озбиљно ради, добијете мотив више. Некако имате  сигурност, која није само финансијска, него уочите и то да ћете радити са тимом који иде напријед и који ће константно подизати квалитет“, додаје Пушара.

Са друге стране, Остојић истиче да је финансијски мотив нешто што долази само по себи уколико се довољно посветите свом занимању.

„Младим људима је данас искључиво стало до финансијског момента али када имате добро радно окружење, фирму која ће стати иза вас уколико желите да одете на неку едукацију, спортско такмичење или неку другу активности, и на крају, када вас на послу држи ентузијазам и позитиван став, онда схватите да је новац само један од мотива али никако главни у том читавом процесу.“

Модерно опремљене хале, са савременом технологијом, константан рад на подизању стандарда, проширивање производње и реинвестирање добити у локалној заједници, су још неки од разлога зашто су ова два младића одлучила да своју каријеру граде баш у „Јелшинграду“.

За крај нашег разговора обојица су додали, да се надају да ће њихова прича бити инспирација и неким другим, млађим генерацијама да прво покушају да нађу оно што траже на нашим просторима, јер су сигурни да оваквих примјера има још у РС.

(Микромрежа)