Скуп телефон: Само потреба или знак моћи

У БиХ је током протеклих седам мјесеци увезено 20 одсто мање мобилних телефона у односу на исти период прошле године, показују подаци УОИ БиХ. Међутим, за њих су купци инкеширали око три милиона КМ више. Да ли скупљи, несумњиво углавном и квалитетнији телефони потреба или статусни симбол?

Република Српска 14.10.2023 | 19:49

Подаци УИО БиХ потврђују да је куповна моћ грађана све мање, па је код већине свака марка потрошена прије него што је и зарађена, на основне животне потребе. С друге стране, оним богатим новац није проблем па купују све скупље мобилне телефоне. Зашто потрошити 5 до 6 пута више новца када и јефтинији телефони имају скоро исте функције и шта нам то говори?

“Говори нам то да имамо само богате и сиромашене, оне који себи могу да приуште све, на рачун оних других који немају. Више њих жели да има телефон да би други видјели него што је њима потребно”, сматрају грађани Бијељине.

Мали број људи у БиХ има много новца. Да је најскупљи телефон за њих статусни симбол, а не потреба, потврђује и струка. То је, истичу, својеврстан лични маркетинг. 

“Познато је да људи кроз робе и услуге, а не само мобилне телефоне, настоје да се као потрошачи покажу другачијим од осталих, односно граде властити идентитет, креирају властити имиџ”, сматра економиста Адмир Чавалић.

Да је то ствар престижа и неких модних трендова, сматра и социолог Владимир Васић.

“Тиме покушамо да будемо на нивоу у неким друштвеним круговима, што ствара парадокс да ми у БиХ трошимо више новца него што имамо”, објашњава Васић.

Телефон није јефтина играчка, али га не купују само богати него и обични људи који за њега понекад дају читаву плату. Да ли је разлог исти као и код богатих?

“Они желе да буду дио тог друштва јер, кад сједе у кафићу, изваде телефон и онда сви могу да виде шта имају, а шта не”, каже једна грађанска Бијељине.

Мобилни је лакше купити у односу на луксузни аутомобил, сат или накит, па је, дакле, приступачнији статусним симболом у односу на класичне. Парадоксално је да мобилни телефони, умјесто да изједначавају и спајају кориснике, јаз међу њима продубљују.

“Оно што највише забрињава јесте што мобилни телефони код најмлађе популације стварају озбиљну друштвену подјелу. Ствара се јаз између богатих и оних мање богатих. То код дјеце може да буде и повод за конфликт”, објашњава Васић.

Да се дјеца данас, свјесно или несвјесно, уче погрешном систему вриједности, па и у односу према мобилним телефонима, на којима обиђу свијет, а да истовремено не знају да буду дјеца, потврђују и грађани.

“Кад сам био млађи, “крао” сам трешње и шљиве, играли смо се лоптом, жмурке ...не знам куд плови овај брод”, присјећа се један Добојлија.

Често желимо да вјерујемо да смо много другачији од људи са запада. Зато редови нестрпљивих купаца испред, нпр. продавница теххике који једва чекају да купе неки нови модел телефона престижне марке, на богатом западу, код нас изазива подсмијех. Међутим, питање је јесмо ли ми заиста толико другачији од њих или можда ипак и нисмо... бар не толико колико мислимо.

(БН) Фото: БН