30 милиона марака потрошено на сумњиве тендере

Предсједник Републике Српске Милорад Додик недавно се на друштвеним мрежама похвалио радовима у Болници Мљечаница, те је најавио и скоро отварање новоизграђених садржаја.

„Импресивно дјелује све што је урађено у Јавној установи "Мљечаница". Данас сам обишао радове на изградњи нових садржаја и смјештајних капацитета у "Мљечаници", а отварање је предвиђено за 21. октобар ове године. Изградњом нових садржаја ова здравствена установа постаје окосница економског развоја овог дијела Српске“, написао је Милорад Додик.

Оно што Додик није прецизно навео јесте колико новца је потрошено, на шта, ко је добио новац и на који начин је то урађено. 

ВЛАДА РС ПЛАЋА, БАЊАЦ ТРОШИ

Прије него што анализирамо набавке Мљечанице, рецимо кратко да је ЈЗУ Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију Мљечаница Козарска Дубица, како гласи пуни назив ове установе, у власништву Републике Српске.

Симптоматично, значајна улагања у Мљечаницу почињу онда када у фотељу в.д. директора сједа Дарко Бањац (НПС), један од највјернијих Додикових коалиционих партнера.

Иако је Бањац уједно и посланик у Народној скупштини Републике Српске, што би требало представљати сукоб интереса, према званичном тумачењу закона то ипак није случај.

„Особе које су на јавној дужности у в.д. мандату и истовремено на функцији изабраног представника, не налазе се у сукобу интереса јер се под вршиоцем дужности сматра привремено обављање функције у ограниченом капацитету“, образложено је.

Колико је ријеч о привременом обављању функције најбоље показује податак да је Бањац на челу Мљечанице још од маја 2020. године. С друге стране, колико обавља функцију у ограниченом капацитету најбоље показују цифре које је до сада Бањац потрошио као вршилац дужности директора.

Према званичним подацима с Портала јавних набавки, од маја 2020. године Бањац и сарадници потрошили су већ нешто више од 30 милиона марака без ПДВ-а, на шта треба додати још и око пет милиона марака пореза, те податак да цифра није коначна јер неки тендери још нису окончани.

Поређења ради, Болница Мљечаница је од 2015. године до доласка Бањца на чело ове установе преко система јавних набавки потрошила укупно тек око 1,8 милиона марка без ПДВ-а!

Највећи дио новца Бањац је потрошио управо на реконструкцију објеката, њиховом опремању, градњу нових садржаја… Подсјетимо, раније је објављено како ће Влада РС у овај комплекс уложити 32 милиона марака, а мањи дио средстава Мљечаница је обезбиједила банкарским кредитом у износу од 2,5 милиона марака.

Синоним за јавне набавке Болнице Мљечаница постала је фирма Шумил. Писало се, а сад ћемо само подсјетити, син Милана Шувка, власника ове фирме, је Милош Шувак који је у Народној партији Српске (НПС) коју је основао и чији је предсједник управо Дарко Бањац.

Подаци доступни на Порталу јавних набавки говоре да је до 6. октобра Болница Мљечаница закључила чак 41 уговор с фирмом Шумил, у укупној вриједности од близу 20 милиона марака без ПДВ-а, односно преко 23 милиона марака ако урачунамо и порез. Од 41 уговора, само један је парафиран прије Бањчевог доласка на чело Мљечанице.

Ако гледамо вриједност свих уговора који су закључени у вријеме Дарка Бањца, око 65% тендерског новца припало је фирми Шумил.

Осим страначке повезаности, многи од ових уговора спорни су и из других разлога. Прво, од 41, чак 15 уговора је било закључено на основу нетранспарентних поступака – преговарачких без објаве обавјештења и директних споразума.

Преговарачки поступак се користио чак у десет наврата, неријетко је вриједност била на законској граници, а увијек је била ријеч о додатним и непредвиђеним радовима. Тако су основни уговори закључени између Мљечанице и Шумила „подебљани“ за укупно око 970.000 КМ без ПДВ-а!

Занимљиво, Болница Мљечаница је закључила укупно 11 уговора за додатне радове, а чак 10 их је са – Шумилом.

Што се тиче директних споразуна, од пет оваквих уговора, чак три су за набавку конзумних јаја, у укупној вриједности од 17.932 КМ без ПДВ-а, упркос томе што се Шумил примарно бави грађевинским радовима.

Чак и кад је закључивању уговора претходило провођење отвореног, најтранспарентнијег поступка јавне набавке, Шумил често није имао никакву конкуренцију.

Од укупно 18 проведених отворених поступака након којих је уговор додијељен Шумилу, понуда ове фирме је на чак 16 тендера била једина прихватљива. Све то су, поновимо, неријетко пратили накнадни уговори за додатне и непредвиђене радове.

Најврједнији закључени уговор између Мљечанице и Шумила је онај за изградњу објекта хидро блока вриједан 4,63 милиона, потом за изградњу спортских терена вриједан 4,46 милиона, за изградњу бунгалова у вриједности од 2,49 милиона, а издвојимо још и уговор за изградњу објекта полуинтензивне његе вриједан 1,41 милион марака без ПДВ-а.

ДИРЕКТНО 1,78 МИЛИОНА МАРАКА

Како је Журнал често писао, а што је у свом саопштењу потврдила и Агенција за јавне набавке БиХ, директни споразум један је од најнетранспарентнијих поступака када је ријеч о јавним набавкама.

Ту нема класичног надметања понуђача, нема јавно доступне тендерске документације, већ се уговорни органи могу директно обратити фирмама и нетранспарентно договарати уговоре вриједне до 6.000 КМ без ПДВ-а.

Такве уговоре су Бањац и сарадници, закључно са 4. аугустом, потписали чак 344 пута, на шта су потрошили тачно 1.777.470,32 КМ без ПДВ-а! То значи да је просјечна вриједност директног споразума чак 5.167 КМ.

(Журнал) Фото:Тwитетр/Архив