Забрањени литијум у западној Србији пронашао локацију у Српској - Фирма из Лакташа стигла у Лопаре (ВИДЕО)

За потребе рударења у Лопарама поменута швајцарска компанија основала је ћерку фирму под називом “Ар Цоре улагања” у Лакташима. Покушали смо да добијемо изјаву надлежних из те компаније, али нису хтјели пред камеру. Намеће се питање зашто је сједиште баш у Додиковом мјесту, а не у Лопарама, гдје су налазишта руде?

Еколошким устанком за спас живота и природе. Овако је Србија рекла одлучно НЕ “Рио Тинту” који је намјеравао изградити рудник литијума у околини Лознице. Да ли ће то исто урадити грађани Републике Српске, тачније мјештани Семберије и Мајевице, јер би им се исто могло догодити? Од 2010 године у Лопарама се испитује постојаност литијума, а скоро је презентован и филм који говори о огромним количинама литијума у подмајевичком крају. Кренимо редом:

Швајцарска компанија “Ар Цоре” објавила је промо филм у коме представља “Пројекат Лопаре” у коме, између осталог наводе:

«Пројекат Лопаре је бор литијски истраживачки пројекат са значајним ресурсним потенцијалом од 750 тона руде чија се вриједност отприлике процјењује на око 10 милијарди долара потенцијалног прихода. Имамо позитивна очекивања од пројекта. Процијенили смо да постоји до десет милиона тона бора и милион тона литија на овом мјесту.»

На то мјесто, у брда изнад Лопара, отишли смо и ми и затекли трагове геолошких истраживања. На свих 100 метара ваздушне линије пронашли смо на десетине рупа, неке су заливене и запечаћене катанцем, а неке су отворене.  До њих воде намјенски прављени путеви.

За потребе рударења у Лопарама поменута швајцарска компанија основала је ћерку фирму под називом “Ар Цоре улагања” у Лакташима. Покушали смо да добијемо изјаву надлежних из те компаније, али нису хтјели пред камеру. Намеће се питање зашто је сједиште баш у Додиковом мјесту, а не у Лопарама, гдје су налазишта руде?

Према подацима из регистра Окружног суда у Бањалуци у овој години “Ар Цоре улагања” су имала неколико промјена оснивачког улога, који износи свега 10.000 КМ, сазнања су портала “Антикорупција”.

"Као улагачи помињу се Нијемци, Словаци и као већински власник швајцарска фирма. Када је ријеч о швајцарској фирми “Ар Цоре” информације до којих смо дошли је да су они у јануару ове године имали генералну скупштину на којој су у име те фирме Александар Петровић и Матијас Шмит представили пројекат акционарима и то је оно посљедње што се зна, а да је било истраживања мало се о томе у јавности зна.», каже у изјави за БН Љубинко Ђурић, новинар портала “Антикорупција”.

Симптоматично, у ову причу није укључена стручна јавност, која указује на то да се подаци истраживања не смију износити ван државе.

Научни савјетник Техничког института у Бијељини Неђо Ђурић, за БН објашњава да су ово сада нека нова истраживања гдје се појављују људи са стране који истражују не само у Лопарама него у цијелој БиХ и другим земљама бивше Југославије. “Који прикупљају податке и углавном носе те податке на лондонску берзу и продају.”

Што значи да би резултати истраживања руда изнад Лопара могли прије осванути на страним берзама, него у домаћој јавности. Када до тога дође, то је корак ка отварању рудника, јер се тада јављају заинтересоване фирме за експлоатацију.

А о копању које је “Ар Цоре”, вршио у протекле двије године у њиховој општини, локалне власти у Лопарама, тврде, мало знају, иако се неки од њих попут предсједника Скупштине јасно виде на снимку са швајцарским инвеститорима. Предсједник Скупштине општине Лопаре Миленко Ристић, каже да за читаво вријеме геолошких истраживања нису имали отворену тему на то питање

“Нити захтјев, нити било какав материјал да бисмо о томе расправљали.” Упитан да одговори да ли има било какав  контакт са фирмом  Ар Цоре из Лакташ, одговара: “Не, никакав контакт ни службено ни приватно са фирмом из Лакташа, ни са налазима истраживања из министарства нисмо имали никакве контакте по том питању нико нам није тражио дозволе, ни сагласности још увијек.”

Начелник општине Лопаре Радо Савић каже да се на подручју Лопара већ 20 година говори о истраживању па и литијума. “Ово је трећа компанија која овдје ради истраживање, прије тога је био “Рио Тинто” почетком 2000. год. затим једна канадска компанија и сада ова. Већ пар година они ту раде на основу дозволе коју су добили од надлежног министарства.”

А да се ипак пита и локална заједница, свједочи примјер Бијељине. На адресу Градске управе у више наврата стизале су молбе фирме “Родон”, унуке “Рио Тинта”. Тражили су дозволу за геолошка истраживања у Сувом Пољу, каже градоначелник Љубише Петровића.

“Не може се вршити геолошко истраживање уколико начелник општине у овом случају Лопара не изда дозволу за истраживања. Ми пошто нисмо дали ту сагласнот, она нису ни почела нити ће почети, а то одговорно дајем своју ријеч не дамо водотокове, не дамо земљу, све докле сам градоначелник и народу полажем рачуне тако ћу се и понашати:”, поручио је Петровић.

Уколико се приступи ископавању литијума и бора изнад Лопара у опасност ће доћи простор Семберије, јер нема чистих технологија када је у питању вађење ових руда, наводе еколози.

“Приликом обраде те рудаче користе се сумпрона и борна киселина. Начин рударења на који раде, они нама не могу да гарантују да неће доћи до изливања загађења у природу да неће загадити подземне воде, апсолутно немају ниједан механизам којим би могли да гарантују грађанима да неће доћи до тога.” , изјавила је Сњежана Јагодић Вујић из Удружења Еко пут.

Западним економијама су потребна наша природна богатства да наставе производити своје технологије, а на нашим властима је да одлуче да ли ће их продати?

“Видјели смо ову апсурдну кампању са стотинама билборда по читавој Републици Српској, а то је граница постоји, не дамо шуме, не дамо, а у суштини ти исти људи који раде те кампање продају све што се продати може у овој земљи.”, каже Тихомир Дакић из Центра за животну средину.

Узимајући у обзир да је питање имовине главна тема на бх. политичкој сцени, посебно интересантна Милораду Додику, може се наслутити да је у фокус доспјела управо због рудника литијума, који из мајевичких брда доноси милијарде потенцијлног профита, сматрају наши саговорници.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за заштитуживотне средине Александар Ћута Јовановић упутио је позив свим еколошким организацијама у Србији и у БиХ.

“Да дођемо у Лопаре да позовемо ми те Швајцарце иза којих стоји “Рио Тинто” да позовемо Додика да позовемо министра за заштиту животне средине да урадимо све што смо урадили у Србији да се та прича отвори за јавност па да видимо браћо шта сте ви то планирали и шта су посљедице тих ваших планова ? А не само да нам кажете једног дана ми крећемо у пројекте, а на вама је људи да се раселите одавде и биће вам много добро.”

Уколико дође до отварања рудника литијума у Лопарама, могу се очекивати еколошки устанци у Семберији, поручује градоначелник Петровић.

“С обзиром да се то дешава у комшилуку наравно да ћу позвати народ на одлучно супротстављање, са свим видовима грађанске непослушности, јер та вода са Мајевице она ће пролазити Семберијом, а ми не дамо загађене водотокове и земљиште да пролази кроз наш град!”

Широм свијета остаје пустош иза ископавања руда литијума и бора. Да не бисмо такве слике гледали на Мајевици и у Семберији, власт у Републици Српској треба да схвати да су здрава вода и ваздух пречи од било које зараде, уколико владајући желе да и послије њих остане живота на овим просторима, закључак је стручне јавности.

(БН) Фото: БН