Да ли рецесија у Европској унији и БиХ вуче у бездан

Приходи од индиректних пореза у првих девет мјесеци ове године већи су за 515 милиона марака у односу на исти период прошле, али то, нажалост, није показатељ позитивних привредних кретања и раста промета у БиХ, већ високих цијена, упозоравају економисти, наводећи да у ствари долази до пада обима производње и извозних активности.

Босна и Херцеговина 05.10.2023 | 07:55

Како су појаснили, пад привредних активности у појединим земљама чланицама Европске уније, које улазе у све већу рецесију, почиње негативно да се одражава и на БиХ, попут система спојених судова.

Сматрају да због тешке ситуације, прије свега у Њемачкој, али и Италији, многе може забољети глава, не само у БиХ, већ и у другим европским земљама, трговински и економски повезаним са ове двије државе.

То се већ може видјети и из података Завода за статистику БиХ. Према њиховим посљедњим подацима, у периоду од јануара до августа ове године извоз из БиХ је за 5,6 одсто мањи него у истом периоду прошле године, а оно што посебно забрињава, бар што се тиче вриједности, јесте да је највећи пад забиљежен код земаља које су до сада биле управо највећи трговински и привредни партнери БиХ, попут Њемачке, Аустрије, Италије, Словеније и Хрватске, али и када је у питању сусједна Србија и Црна Гора.

Извоз у ове земље, али и државе попут Пољске, Турске, Француске и Велике Британије, у августу ове године, а у поређењу са јануаром 2023. мањи је за више од 230 милиона марака (на мјесечном нивоу), што за омалену привреду БиХ сигурно представља велики проблем.

У преводу, поједина предузећа из БиХ су остала без 230 милиона марака, на која су потенцијално рачунала продајом своје робе и услуга на овим иностраним тржиштима.

Највећи пад извоза забиљежен је у случају Италије, код које се готово преполовио, са 122 милиона у јануару на 66 у августу. Италијанска индустријска привреда заробљена је у дубокој рецесији без јасног излаза.

Нове поруџбине, како домаће тако и међународне, се смањују, а чак су и очекивања за будућу производњу пала знатно испод њиховог дугорочног просјека. Након Италије треба поменути и Србију и Хрватску, у које је, у посматраном периоду, извезено мање 40, односно 30 милиона марака.

Када је у питању Њемачка, извоз у ову земљу пао је са 220 милиона мјесечно на 196, али ако се узме у обзир да ова држава, некада мотор Европе, упада у све веће проблеме, да фабрике или затварају своје погоне или их селе на исток, у наредним мјесецима сигурно треба очекивати додатни пад извоза у ову земљу.

На ово је недавно упозорио и предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић, наводећи да се нека домаћа предузећа из прерађивачке индустрије већ суочавају са смањеним иностраним наруџбама за око 30 одсто.

Ови подаци су још гори у неким случајевима, уколико се упореде подаци о извозу из рецимо јуна и августа, а који се прије свега односе на највеће спољнотрговинске партнере БиХ - Италију, Хрватску, Аустрију и Словенију.

Ништа боља ситуација није ни када је у питању пребогати Луксембург у који је извезено чак десет пута мање вриједне робе, у Канаду седам.

Интересантно, када је у питању Финска он је за четири пута повећан, у Русију за три, у случају Бугарске два пута, а Албаније за око 50 одсто.

Ово, међутим, због малих вриједности извезене робе и услуга никако не може поправити тренутно суморну статистику, баш као ни чињеница да је извоз у Конго, са јануарских 24.000, скочио на пет милиона у августу.

Да ствари никако не иду у добром правцу показују и званични подаци о индустријској производњи. У августу, а у поређењу с јулом, промет у овом сектору привреде пао је на домаћем тржишту за 0,8 одсто, а на иностраном за 3,7 одсто. Посматрано на годишњем нивоу тај пад на иностраном тржишту износи чак 17,4 одсто.

Због тога је, између осталог, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) кориговала своје процјене када је у питању БДП БиХ, предвиђајући повећање домаће економије БиХ за свега 1,5 одсто у овој години, што је за три пута мањ него током 2022.

Како једна невоља никада не иде сама указују и подаци да је у посљедњих пар мјесеци дошло до пада потрошње, односно обима трговине у малопродаји.

То би додатно могло утицати на домаћу привреду те привредни раст, јер пад куповне моћи посљедично води и паду привредних активности, а самим тим утиче и на пуњење буџета, који тренутно опстаје због високих цијена и инфлације која одбија да се преда. Али питање је до када ће тако бити.

Према ријечима економисте Александра Љубоје овакав један црни сценарио могао се и предвидјети, с обзиром на економске (не)прилике у појединим европским земљама.

- Бојим се да нема мјеста оптимизму, јер те земље посљедњих годину дана воде једну неразумну политику, која је довела до драстичног смањења потрошње, али и привредних активности.

То наравно онда доводи и до смањених наруџби, што наравно погађа и БиХ. Поједина домаћа предузећа већ се суочавају с драстичним смањењем наруџби из иностранства, поготово из оних земаља које су до сада биле највећи спољнотрговински партнери БиХ.

И то је велики проблем, на који треба обратити пажњу, јер би ова неизвјесност могла да потраје и у наредне двије године. До стабилазације економских прилика унутар Европске уније не може доћи преко ноћи - каже Љубоја за “Глас Српске”.

Како је истакао, излаз треба потражити на другим ино-тржиштима, поготово на оним која настају и отварају се након започетог процеса прекомпоновања глобалне мапе свијета.

- Требало би наћи начина да се са многољудним земљама, поготово чланицама БРИКС-а направи једна дугорочна економска и привредна сарадња, јер постаје јасно да наши досадашњи западноевропски партнери нису више моћни као што су били, нити ће то вјероватно икада бити.

Све указује на то да се европско тржиште неће у неко догледно вријеме опоравити. Може бити само горе. Што се прије окренемо другима, боље ћемо проћи у овом свеопштом глобалном карамболу - истакао је Љубоја.

(Глас Срске)