Новинарима у Српској ће се два пута судити за исти текст

Поновна криминализација клевете у Републици Српској за новинаре ће имати далеко погубније посљедице зато што се након кривичног процеса, тужилац упућује на грађанску парницу и тужбу за накнаду штете.

Република Српска 02.10.2023 | 19:59

Досадашња пракса и законска рјешења нудила су само ову опцију, односно да се новинар и редакција могу позвати на одговорност искључиво путем приватне тужбе за клевету и платити евентуалну штету, ако је до ње уопште дошло.

Сада, од ступања нових одредби КЗ РС кривични поступак претходи грађанској парници, па новинар, али и сваки други грађанин, може одговарати и кривичном и у грађанском поступку за јавно изговорену ријеч.

Адвокат Александар Јокић објашњава да ова ситуација новинара може онемогућити у потпуности да ради свој посао до окончања кривичног поступка.

“Један поступак не искључује други. Грађанскоправна заштита, односно парнични поступак је омогућавао новинарима да се баве својим послом и у вријеме док траје парница. На тим рочиштима нису обавезни присуствовати, док је у кривичном поступку присуство обавезно“, објашњава Јокић.

Поред тога, каже Јокић, већ смо назначили да ће од тренутка потврђивања оптужнице наступити процесне посљедице за оптужене. Због дужине трајања кривичних поступака, каже, ове посљедице имају стварни ефекат санкције која је далеко тежа од новчане.

“Да је заиста било добре намјере законодавца, прописало би се да се за клевету досуђује вишеструка накнада штете. У том случају новинари који нису учинили клевету, а тужени су (СЛАПП тужбе), неће трпјети посљедице вођења поступка у тој мјери као у кривичном поступку. Неће бити грађани другог реда до окончања поступка и лако ће од тужиоца наплатити своје трошкове поступка“, сматра Јокић.

Ангажују државу за своје битке:

Напомиње да је битно да у случају да се одбране у кривичном поступку, трошкови одбране падају на терет државе, а онај ко је пријавио кривично дјело не мора да плати чак ни таксу.

“Неко може бесплатно да ангажује читаву државу да штити његов лични углед и част, а када изгуби, не плаћа ништа. Зато ће једина права заштита од клевете остати грађанскоправна и вријеме ће показати да смо били у праву“, каже Јокић за портал ЦАПИТАЛ.

Поступак по грађанским тужбама за накнаду штете због клевете је нешто “хуманији” за туженог (често новинаре). Пракса је да се штета по овом основу креће до 10.000 КМ, најчешће око 5.000 и овај износ се исплаћује тужиоцу лично. Судске таксе на тужбу и пресуду, евентуално жалбу крећу се око 1.000 КМ и средства се уплаћују у јавне приходе. Такође, веома је битно што у тим поступцима тужени не морају бити присутни на рочиштима, па не трпе штету због путовања и одсуствовања са посла.

Трошкови заступања варирају од броја рочишта, броја лица која се заступају и траженог износа штете. Могу се кретати од 200 КМ по радњи до 1.000 КМ. Ова средства се исплаћују пуномоћнику стране која је успјела у спору. Овакви поступци трају просјечно двије до три године.

Адвокат Јована Кисин Загајац додаје и да је судија у кривичном поступку обавезан да тужиоцу напомене да има право и на грађанску парницу након окончања, али да је то у колизији са Законом о заштити од клевете.

“Према закону о заштити од клевете накнада штете може се тражити у року од три мјесеца од дана објаве. Закон о кривичном поступку за имовинско правни захтјев, који се подноси уз кривичну пријаву, долази на ред након кривичног, осим ако суд одреди другачије. Кривични поступак може трајати и до пет година, али се неће сматрати да сте у застари ако је поднесен на вријеме. Међутим, ово није најјасније написано да можете бити сигурни“, каже Кисин Загајац.

Сматра да клевети није мјесто у Кривичном законику РС, али да су медији и активисти урадили лавовски посао да се спријечи доношење прве верзије закона, која је још више кршила грађанска права. Ипак, остала је криминализована клевета као могућност да се новинари прогоне и до осам година.

Директор “Центра за људска права” Дејан Лучка каже да се тешко може видјети резон у законским измјенама и поновној криминализацији клевете.

“Ово нарочито што се уопште од стране владајућих није ни размишљало о реформи грађанског Закона о заштити од клевете. Тако смо добили ситуацију двоструког прописивања, што није јединствена појава, али није ни препоручљиво. Међутим, криминализацијом клевете се постигао врло важан притисак. Пријетња кривичним санкцијама, у поређењу са грађанским поступцима има већи потенцијал да дјелује застрашујуће на слободу изражавања“, каке Лучка.

Обрачун власти критичком мисли
Каже да застрашивање може настати и због могуће санкције, као и правног “мрцварења” у току кривичног поступка, а да на крају не дође до осуде појединца.

“Циљ криминализације клевете није заштита оклеветаних, него застрашивање и аутоцензура. Тиме се дало јако оружје онима који би да ућуткају неистомишљенике. Покушавају да виде може ли се неко преко тужилаца процесуирати а да против њега стоји држава. Лоша је ствар што немамо анти-СЛАП регулативу“, каже Лучка за ЦАПИТАЛ.

Новинар Еуроблица Слободан Попадић сматра да ставити овакав арсенал оружја против новинара, али и свих грађана, у руке моћника који владају квазидемократским системом, осликава намјеру власти да се обрачуна са посљедњом линијом критичке мисли у друштву.

“Није више ствар у томе да ли сте криви. Ствар је у томе да можете бити кривично, а потом грађански прогоњени, да процес може трајати довољно дуго да новинара професионално, материјално и психолошки уништи. Да му више не пада на памет да пише било шта осим о правима макаки мајмуна у зоолошком врту“, каже Попадић.

Таква законска моћ у рукама судија и тужилаца, који махом немају појма како медији функционишу, и који имају мотив да се освете због оправданих прозивки на рачун правосуђа – представља другу линију фронта за новинаре, сматра Попадић.

“Позивање на слична законска рјешења у Европи је ругање у лице и нама и Европи. Јер, Европа није декриминализовала клевету, па је онда криминализовала, као ми. Нама је одузето раније стечно право или слобода и надам се да ће у уставним судовима превладати разум и да ће измјене КЗРС ставити ван снаге“, каже Попадић.

Нажалост, каже он, новинари и грађани у БиХ не могу у борби против овог зла да се ослоне на ЕУ, јер лицемјерје Брисела и појединих чланица превазилази отворену намјеру власти у РС да угуше слободу мишљења.

“Њихови представници се састају са главним заговорником криминализације клевете, прича се о испуњавању тзв. европских услова за почетак преговора БиХ са ЕУ, а истовремено у срцу Европе, као дио те исте БиХ, рађа се Сјеверна Кореја по питању медијских слобода“, закључује Попадић.

(Цапитал) Фото:БН/Архив