Додикова одбрана поново тражи изузеће судије

- Одбрана предсједника Републике Српске Милорада Додика данас је послала Суду БиХ нови захтјев за изузеће судије Суда БиХ Јасмине Ћосић Дедовић, рекао је Срни бранилац Горан Бубић.

Бубић је изјавио да одбрана сматра да у предмету против Додика судија Јасмина Ћосић Дедовић не може поступати из разлога што постоје околности које изазивају разумну сумњу у њену непристрасност, што је законски основ за изузеће.

Према мишљењу одбране, разлог за разумну сумњу у непристрасност је околност да је у предметном поступку судија Ћосић Дедовић, враћајући ранију оптужницу у истом предмету од 10. августа, у својству судије за претходно саслушање, прекорачила овлаштења.

Бранилац сматра да је поступајућа судија могла навести шта оптужници недостаје, полазећи од сврхе и смисла ове одредбе, али не и сугерисати садржај оптужнице у погледу радње извршења и саучесништва, како је поступила.

Сугестијом судије какву садржину оптужница треба да има, односно како радње извршења и саучесништва треба да се формулишу судија је истовремено прејудицирала предмет јер се из садржине акта поступајуће судије од 18. августа изван разумне сумње закључује да оптужница треба да буде враћена Суду БиХ, наводи бранилац Бубић.

Одбрана оцјењује да став судије у овој фази поступка треба да буде неутралан, а одлука о враћању оптужнице је у искључивој надлежности Тужилаштва БиХ.

Бранилац истиче да судска непристрасност као једно од темељних начела кривичног поступка, у оквиру стандарда поштеног судског поступка подразумијева исти однос судије према странкама у поступку.

По мишљењу одбране, у овом предмету је од поступајуће судије дошло до нарушавања једнаког третмана странака и то у корист Тужилаштва БиХ, на штету оптужених.

Одбрана сматра да није спорно овлаштење судије да оптужницу врати због формалних недостатака у оптужници, међутим, бранилац сматра да се код указивања на формалне недостатке, у односу на законске елеменете оптужнице, судија за претходно саслушање не може упуштати у начин учешћа сваког саоптуженог у кривичном дјелу, у случају да Тужилаштво сматра да је у питању саучесништво, у било којем виду.

"Упуштање у начин, врсту и облик предузимања радње извршења, као и начин и облик саучесништва, како је именована судија поступила у предмету, суд се ставља на страну једне од странака у поступку, у овом случају на страну Тужилаштва БиХ. Ово се, према мишљењу одбране, не може прихватити, јер изазива разумну сумњу у непристрасност судије која поступа", наводи се, између осталог, у образложењу приједлога за изузеће.

Бранилац је истакао да прецизност упута судије Тужилаштву БиХ о питању радње извршења и саучесништва, с једне стране, у односу на елементарно питање овлаштења високог представника, укључујући доказивање својства Кристијана Шмита око /не/наименовања за високог представника, како то прописују одредбе Анекса 10 Споразума, у односу на одбрану Додика коју је дао 19. јула, према записнику од истог дана који је приложен уз оптужницу, с друге стране.

Садржина записника о испитивању предсједника Републике Српске, како се наводи, потпуно је игнорисана од судије за претходно саслушање.

То такође свједочи о неравноправном третману странака у поступку у фази потврђивања оптужнице, јер се потпуно занемарују околности у прилог првооптуженог предсједника Републике Српске Милорада Додика, што доводи у питање непристрасно поступање судије за претходно саслушање.

Тужилаштво БиХ је доказом уз оптужницу доказало својство/функцију Милорада Додика достављањем одлуке о потврђивању резултата општих избора у БиХ 2022. године ЦИК БиХ, а доказом је доказало својство/функцију другооптуженог Милоша Лукића.

Бранилац сматра да у околностима овог случаја, на исти начин је доказима уз оптужницу требало доказивати оспоравано својство Шмита, укључујући и доказивање /не/надлежност високог представника за доношење закона у БиХ.

Како се наводи у образложењу, у односу на одбрану предсједника Републике Српске у истрази Тужилаштво БиХ је требало је да пружи доказ о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ.

У образложењу се истиче и како се помиње још један разлог за потенцијалну непристрасност поступајуће судије.

"Како се види из оптужнице од 22. августа један од поступајућих тужилаца се презива Ћосић, као и поступајућа судија за претходно саслушање, па због повјерења јавности у судове ово питање треба разјаснити", наводи се у образложењу.

У суштини ријеч је о истом законском основу, али различитом разлогу, а закон допушта поново подношење захтјева, али не из ранијег разлога већ неког другог.

(Срна) Фото: Срна