Влада приморана да се окрене домаћим кредиторима

Укупан јавни дуг Републике Српске на крају јуна ове године износио је 6,11 милијарди марака, од чега се на спољни дуг односи 3,74 милијарди, а на унутрашњи 2,37 милијарди КМ.

У односу на крај прошле године, када је укупан дуг износио 6,35 милијарде КМ, видљиво је да је он смањен за око 240 милиона.

У овој години је дошло до значајнијег раста унутрашњег дуга, док је спољни значајније смањен и то углавном због тога што је Српска вратила “бечке” обвезнице, али је била приморана на нова задужења на домаћем тржишту.

Наиме, спољни дуг РС на крају прошле године износио је 4,22 милијарди КМ, а унутрашњи 2,13 милијарде.

Шест мјесеци касније спољни дуг Српске износио је 3,74 милијарде КМ, а унутрашњи 2,37 милијади КМ.

Ови подаци нису изненађење с обзиром на то да је и сама министарка финансија РС Зора Видовић недавно признала да Влада има проблема због сукоба са високим представником у БиХ Кристијаном Шмитом, којег РС не признаје.

“Нелегални и нелегитимни такозвани високи представник позива да инвеститори не долазе, јер наводно није наша имовина, па немамо чиме гарантовати, као и да се у неким страним амбасадама преиспитују банке које нас финансирају. То су све отежавајуће околности за Републику Српску. Без обзира на све то, одржаћемо фискалну стабилност”, рекла је раније Видовићева.

Због тога је Влада била приморана да се окрене домаћем тржишту хартија од вриједности путем којих се ове године углавном задуживала.

„У првих шест мјесеци 2023. године, по основу спољног и унутрашњег дуга и индиректног дуга РС, према прелиминарним подацима, створено је обавеза у укупном износу од 455,2 милиона КМ и то спољног дуга 28,94 милион КМ, а у унутрашњег 426,4 милиона КМ“, наведено је у информацији Министарства финансија РС.

Обавезе по основу унутрашњег дуга су додатно повећане у 2023. с обзиром на то да се Влада и у другом дијелу године наставила задуживати на Бањалучкој берзи.

Гавран: Неки кредитори више нису спремни да финансирају РС

Економски аналитичар Игор Гавран каже за ЦАПИТАЛ да се ове промјене дешавају из два разлога.

Један је, каже, тај што Република Српска или било који други корисник кредита много теже може да пролонгира измирење обавезе према спољним кредиторима јер би ризиковала банкрот.

„Због тога смо имали ситуацију када је требало измирити обавезе по основу „бечких“ обвезница да су заустављене све исплате из буџета да би се обезбиједиле паре и тај дуг вратио у року. С друге стране, код унутрашњег дуга је много већа флексибилност и могућност пролонгирања рокова“, истакао је Гавран.

Други разлог, додаје, свакако је сукоб власти РС са Европском унијом и дијелом међународне заједнице, као и генерално пољуљан кредибилитет РС.

„С једне стране неки кредитори више нису уопште спремни да финансирају РС због тих сукоба, док они који ствари гледају чисто комерцијално процјењују да је ризик превелики“, рекао је Гавран.

Он каже да би у „нормалним околностима“ податак да расте унутрашњи, а смањује се спољни дуг био добар показатељ, наводећи као примјер случај Јапана који је презадужен.

„Јапан би, према свим статистикама, требао бити у банкроту због енормног износа јавног дуга. Међутим, управо чињеница да је највећи дио њиховог дуга унутрашњи, омогућава им стабилност, односно нема никаквих реалних ризика од банкрота.

Да је раст унутрашњег дуга, уз смањење спољног код нас резултат неке паметне стратегије, а не изнуђености, могли бисмо говорити да је то можда и боље, али с обзиром на то да РС тренутно нема другог избора, тешко да о томе можемо говорити“, закључио је Гавран.

Иначе, Српска је у првих шест мјесеци на име сервиса дуга платила 748,6 милиона КМ.

У информацији је наведено и да је укупан дуг Републике Српске који подлијеже законском ограничењу на крају јуна износио 6,05 милијарди КМ, односно 39,2 одсто БДП-а , док јавни дуг који подлијеже законском ограничењу износио 5,08 милијарди КМ, односно 32,9 одсто БДП-а.

(Цапитал)