БиХ рудницима дала подстицаје, сад их тражи назад

Рудници и термоелектране у Босни и Херцеговини мораће да плате 31,7 милиона марака по основу путарина од којих су прошле године ослобођени, јер је по оцјени Савјета за државну помоћ то незаконито и нарушава конкуренцију, сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Босна и Херцеговина 18.09.2023 | 20:53

Не само да није уважен захтјев привредника који су тражили да им се и ове године утврде количине горива ослобођене намета, већ ће морати да надокнаде помоћ коју су добили у 2022. години што ће бити огроман финансијски ударац за предузећа у овој грани привреде.

Једини који неће морати да врате подстицај су „Жељезнице Републике Српске“ и “Жељезнице Федерације БиХ”, јер по оцјени Савјета, помагање једина два предузећа у жељезничком саобраћају не може нарушити конкуренцију.

Управа за индиректно опорезивање која је дијелила помоћ, задужена је да је врати од привредника.

„Налаже се Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ као даваоцу државне помоћи, да предузме мјере за поврат незаконито додијељене помоћи у облику пореске олакшице у износу од 30.152.082 КМ од корисника увећане за износ затезне камате од дана када је незаконита помоћ дата на коришћење до дана поврата њеног износа и обавијести Савјет о извршеном поврату“, наводи се у њиховом рјешењу.

БиХ је руднике и термоелектране помагала са 0,40 КМ по литри горива јер њихове машине и механизација не користе јавне путеве, па је плаћање путарина било бесмислено.

Сагласност су давале ентитетске владе, а одобрене количине регресираног горива утврђивао је УИО БиХ.

„Жељезнице ФБиХ“ и 12 рудника у Федерацији БиХ је добило 33,4 милиона литара горива.

Највише регресираног горива прошле године добили су рудници мрког угља “Бановићи” и то 15,6 милиона литара, па ће у државни буџет морати да врате 6,25 милиона КМ.

Иза њих највише горива по умањеној цијени, односно четири милиона литара одобрено је фирми „Лагер“ из Посушја која је дужна уплатити 1,6 милиона марака по основу путарина.

Када је Република Српска у питању, 11 рудника и термоелектрана уз „Жељезнице РС“ је добило непуна 42 милиона литара горива.

Рудници и термоелектране у Угљевику и Гацку су прошле године потрошили 20,7 милиона литара, због чега су сада у обавези да врате 8,3 милиона марака.

Када је ријеч о предузећима у приватном власништву, помоћ државе су највише користили у компанији „ЕФТ“ Станари (10,2 милиона литара) и „Арцелор Митталу“ из Приједора (5,4 милиона литара).

Предузећа најављују тужбе
Иначе, рјешење је коначно у управном поступку и против њега није дозвољена жалба.

Међутим, незадовољна страна може да покрене управни спор пред Судом БиХ у року од 30 дана.

У „РиТЕ Гацко“ у којем не крију разочарење, кажу да ће то и урадити. Они би иначе по основу горива из 2022. године требали да врате око 3,2 милиона КМ.

„Умјесто да се и ове године донесе разумна одлука те да багери и машине које не излазе на друмове буду ослобођени путарина, ми добијамо рјешење за поврат. Јако смо изненађени јер је ријеч о апсурдној одлуци“, каже за ЦАПИТАЛ в.д. директора Максим Скоко.

Према његовој оцјени, ситуација није нимало наивна.

„Процедуре око распоређивања количина за ову годину су већ биле завршене. Међутим, не само што нећемо добити то гориво, већ морамо платити и оно старо“, каже Скоко.

Он је додао и то да се са колегама из других предузећа ради на проналаску правних лијекова како би се адекватно реаговало.

Иначе, Привредна комора Федерације је тражила од Савјета за државну помоћ, али и других надлежних институција да се пракса ослобађања плаћања путарина не прекида.

Међутим, очигледно је да њихов захтјев није уважен.

„Ово је држава апсурда. Суштина је да држава узима оно што јој не припада. По мени ово није државна помоћ, јер неко ко нешто не користи, не треба то да плаћа, а што се овдје дешава“, каже потпредсједник Привредне коморе Федерације БиХ Мирсад Јашарспахић.

Према његовој оцјени државна помоћ је све оно што држава неком пружи или га ослободи нечега што је дужан платити.

„Овдје то није случај. Машине у рудницима не користе путеве“, наводи он.

Он каже да враћањем новца у буџет држава неће осјетити неке велике промјене, док је та сума огромна за привреднике.

„У сваком случају нећемо стати на овоме. Видјећемо шта можемо учинити да се ово питање ријеши“, закључио је Јашарспахић.

(Цапитал)